Прочитај ми чланак
ЗА здравствени допринос у првој половини ове године, према евиденцији Пореске управе, наплаћено је чак 13.232.864.000 динара мање него у истом периоду лане, а укупна дуговања за обавезно здравствено осигурање тренутно премашују половину годишњег буџета за здравствену заштиту, плате запослених, и остале трошкове у здравству!
У здравственим установама тврде да још не осећају последице мањег прилива новца у касу здравственог осигурања, али упозоравају да би свако смањење буџета који следује болницама и домовима здравља озбиљно могло да угрози њихов рад, јер им новац који добијају „ни иначе није довољан“.
У синдикатима процењују да су десетине хиљада радника и чланова њихових породица тренутно без маркице у здравственој књижици и права на лечење.
Од јануара до краја јуна у касу РФЗО од доприноса је „ушло“ 65.520.784.000 динара, а прошле године у првих шест месеци 78.753.648.000 динара. То је највећим делом последица смањења стопе за здравствени допринос, која је од 1. августа прошле године са 12,3 коригована на 10,3.
– То што је од доприноса наплаћено 13 милијарди мање не значи да су здравствене установе добиле 13 милијарди мање него што је за ову годину уговорено – каже за „Новости“ професор др Георгиос Константинидис, председник Управног одбора Коморе здравствених установа Србије. – Очигледно се мања наплата доприноса некако коригује, али у Комори немамо информације одакле се то надокнађује. На сваких три месеца ми у Комори анализирамо пословање здравствених установа, и тренутно сви истичу да се у принципу редовно исплаћује новац који је са РФЗО уговорен за ову годину. Али, мишљење огромне већине је да ни то што је уговорено није довољно за нормалан рад, и свако евентуално смањивање прихода би озбиљно угрозило пружање здравствене заштите.
Због мање наплате од доприноса практично за здравствену заштиту имамо сада по 1.917 динара мање за сваког од 6,9 милиона осигураника, а са једва 250 евра годишње за лечење „по глави“ и иначе се сврставамо међу најсиромашније здравствене системе у овом делу света.
Када се преведе на терен здравствених установа, мањак новца од доприноса изгледа много драстичније, јер је тих 13 милијарди без којих је здравство остало практично цео годишњи буџет Клиничког центра Србије, нашег највећег медицинског центра у којем се годишње лечи више од милион људи.
По новом обрачуну здравствени допринос на зараду од 50.000 динара износи 7.178,65 динара, од којих се 3.589,32 одбија раднику од бруто зараде, а остатак плаћа послодавац. На плату од 100.000 динара, допринос за здравство је 14.525,30 месечно. За многе запослене, међутим, и чланове њихових породица здравствени допринос, обавезан по закону, не уплаћује се.
У Пореској управи кажу да тренутно има 412.586 дужника. Укупан дуг је достигао 114.234.549.081 динар. Шта то значи за здравство, јасније је када се зна да су укупан приходи на које РФЗО ове године рачуна 215.773.093.000.
Нама се готово свакодневно обраћају радници који не могу да се лече јер послодавци нису платили допринос, а недавно смо имали неколико случајева да људе буквално нису хтели да отпусте из болница док не плате рачун за лечење јер немају оверену здравствену књижицу – каже за „Новости“ Зоран Михаиловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката. – Према нашим пројекцијама, без здравствене књижице је тренутно око 20.000 радника, са члановима породица то је око 80.000 људи. Углавном су то фирме у реструктурирању, и држава је та која би требало хитно да реши проблем неоверених књижица, а после нека се тражи решење како ће то да се компензује. Да су ти радници проглашени технолошким вишком, књижице би могли да овере преко службе за незапослене, овако испаштају што нема пара за социјални програм, као што је сад случај у „Застава камионима“ у Крагујевцу.
НАЈВЕЋИ ДУЖНИЦИ ПРАВНА ЛИЦА
Међу 412.586 дужника за здравствени допринос, који је од 2013. године порастао за готово 20 милијарди, најбројнији су пољопривредници. Њих 157.700 дугују 33,3 милијарде. Предузетници, њих 117.117, према подацима Пореске управе, дугују 15,7 милијарди, а 137.769 правних лица су највећи дужници са укупним дугом од 65,2 милијарде динара. Због стечаја, приватизације, фантомских фирми, брисања из регистра или ликвидације ненаплативо је готово 49 милијарди дуга.
(Вечерње Новости)
