Прочитај ми чланак
Београд – ЕК је саопштила да су неопходне даље мере за очување интегритета безвизног режима за земље Западног Балкана и одговорило на злоупотребе система азила ЕУ.
У петом извештају о функционисању безвизног режима са Србијом, Црном Гором, Македонијом, Босном и Херцеговином (БиХ) и Албанијом Комисија је истакла да остаје опредељена за систем путовања без виза за грађане западнобалканских земаља, пренео је Еурактив Србија.
„Користи од визне либерализације веома су видљиве када је реч о јачању контакта међу људима и пословним приликама. Међутим, злоупотреба безвизног режима у виду тражења азила у ЕУ мора да се реши“, рекао је европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос.
У извештају се наводи да је број захтева за азил у ЕУ и земљама Шенгена грађана пет земаља Западног Балкана у сталном порасту и да је 2013. достигнут рекорд од 53.705 захтева.
Подаци показују и да је за девет месеци 2014. број захтева био за 40 посто већи него у исто време 2013. године.
Међутим, подаци се не односе на крај 2014. године, када је регистрован огроман број нелегалних прелазака српско-мађарске границе грађана Косова. Европа је већ почела да их враћа кући.
Истовремено, стопа одобравања азила наставља да пада, што указује да је огромна већина захтева за азил неоснована.
За грађане Србије је стопа давања азила у 2013. била 2,7 одсто, за грађане Црне Горе 3,7 одсто, а Македоније један проценат док је за грађане Албаније и БиХ била нешто виша – 8,1 одсто односно 5,9 одсто.
Грађани Србије представљају највећу групу међу тражиоцима азила из пет земаља Западног Балкана јер у укупном броју захтева за азил у земљама ЕУ и Шенгена учествују са 42 одсто.
Следе грађани Македоније и Албаније са по 21 одсто, БиХ са 14 одсто и Црне Горе са два процента укупног броја захтева за азил.
Највише захтева за азил грађани са Западног Балкана дају у Немачкој, навела је Европска комисија у извештају.
Ради решења проблема нелегалних миграција Комисија предлаже земљама Западног Балкана да унапреде сарадњу и размену информација о управљању границом, миграцијама, азилу и реадмисији са ЕУ, Европском комисијом, Фонтексом, Еурополом и Агенцијом ЕУ за систем азила (ЕАСО).
Такође се препоручује да се истраже умешани у илегалне миграције и казне они који су омогућили злоупотребу безвизног режима, ојача гранична контрола и појачају кампање чији је циљ да се грађанима објасне права и обавезе режима путовања без виза.
Како је пренео Еурактив Србија, Комисија је земљама ЕУ и шенгенског система које највише погађа неосновано тражење азила грађана са Западног Балкана препоручила да преобликују процедуре за захтеве за азил нпр. успостављањем убрзане процедуре.
Предлаже се и обазривије и селективније коришћење новчаних бенефиција како би се умањио финансијски подстрек за тражиоце азила.
Такође се европским земљама саветује да воде информативне кампање у сарадњи са локалним невладиним организацијама и локалним самоуправама, као и да се унапреди оперативна сарадња и размена информација, укључујући и оне преко официра за везу, са властима земаља са Западног Балкана.
Србија, Македонија и Црна Гора прикључиле су се безвизном режиму ЕУ у децембру 2009.године, а БиХ и Албанија у новембру 2010.
(Б92)
