Прочитај ми чланак
Вашингтон истражује да ли је десетак мегабанака годинама штимовало цену драгоцених метала.
Америчко министарство правде и Комисија за терминске робне трансакције САД отворили су истрагу о могућим манипулацијама ценом драгоцених метала на светском тржишту, известио је „Волстрит џорнал”, не именујући изворе ове бомбастичне информације. Према америчком дневнику, под лупом Вашингтона је дугогодишња пракса учесника такозваног процеса лондонског фиксирања цене злата. Међу прозванима је, по наводу „Волстрит џорнала”, десетак мегабанака, међу којима су ХСБЦ, Банк оф Нова Скотија, Барклејз, Кредит Суис, Дојче банк, Голдман Сакс, Џеј-Пи Морган Чејс, Сосијете женерал, Стандард банк и УБС. Америчка истрага тренутно је иначе у „раној фази”. Са ове стране Атлантика, европски финансијски истражитељи нису јединствени. Док је ЕУ лане одустала од сличне провере, швајцарски финансијски органи су прошлог новембра утврдили „јасан покушај” манипулације ценом драгоцених метала међу тамошњим банкарима.
Најновија америчка провера пословних узуса водећих банака Запада и могуће штете настале из евентуалних групних махинација уследила је након што је од избијања глобалне финансијске кризе надлежнима постало јасно да изабране финансијске институције маневришу на тржишту хартија од вредности и акција, истовремено увелико штимујући међубанкарске каматне стопе као и међународни курс девиза. Поједине међу мегабанкама већ су Вашингтону платиле баснословне глобе због узурпације своје новчане моћи на америчком финансијском тржишту. Водећа европска банка, британски ХСБЦ, ове седмице у годишњем извештају открила је да је Вашингтон у јануару затражио званичне информације о пословању њене подружнице у Њујорку, због сумње у мутне радње елитног састава који дрма светским тржиштем драгоцених метала већ деценијама…
Наиме, два пута дневно (у 10.30 и 15 часова по лондонском времену), група пажљиво пробраних људи седа за телефон да се договоре о цени злата, сребра, платине и паладијума на светском тржишту. Договор се одвија надметањем, док, званично, не процене тренд на тржишту. Незванично, екипа на телефонима процењује која цена одговара њима и њиховим клијентима –изражено у доларима, фунтама и одскора у еврима. Након овог договора вест о цени четири скупоцена метала разлива се већ деценијама разрађеним берзанским каналима на светско тржиште метала и хартија од вредности.
Тајанствена пракса, глобалног значаја, одвија се иза озбиљно затворених врата од јесени 1919. године, када се – у канцеларијама банкарске куће Ротшилд – окупила оснивачка петорка оног што се и данас зове процес лондонског фиксирање цене злата. Тајанствена група „фиксатора” у међувремену је нарасла, Ротшилдови су се повукли из тог панела – како се међу собом зову – радећи предано деценијама (са паузом током Другог светског рата) са мањим предахом само за католички Божић и Нову годину. Тих датума, иначе, обављају „телефонски разговор унакрст” само ујутру.
Излишно је говорити о неслућеној моћи коју ови панелисти имају. Само прошле године светска тражња за златом износила је 3.924 тоне. Један цент горе или доле у дневној цени злата и три преостала драгоцена метала доноси или односи баснословне суме актерима ове трговине. Заинтересованих је много: од централних банака широм света, јувелирске и других индустрија које користе драгоцене метале као сировину, до спекуланата који везују своје инвестиције за цену златних полуга или количину стратешких метала, посебно паладијума.
Фантастична моћ затворених банкарских кругова начета је 2012. године када је истрагом са обе стране Атлантика утврђен групни дослух у намештању међубанкарских каматних стопа. Договорно намештање тзв. либора (лондонске међубанкарске понуђене стопе) и тзв. евролибора омогућило је инвестиционим огранцима мегабанака да много дуже него што је реално приказују профит и задрже утицај на глобалном тржишту сваковрсних јевтиних кредита. Тај банкарски „превид” касније је на много места крпљен новцем пореских обвезника широм развијеног света.
Како су истраге (држава испражњених каса) постале све упорније, а глобе све веће, банкарски еснаф је журно ревидирао пословни стил и на тржишту драгоцених метала. Електронска референтна цена сребра на глобалном нивоу сада је у рукама „Томсон Ројтерса” и ЦМЕ групе, док лондонска берза метала два пута дневно утврђује референтну цену платине и паладијума. Што се цене злата тиче, од 20. марта ове године Међународна асоцијација за референтне стопе почеће електронски да утврђује цену злата – замењујући оспорени „лондонски процес”.
Пре тог, пред судом у Њујорку обједињено је 25 тужби против европских банака – Барклејз, Дојче, ХСБЦ, Банк оф Нова Скотија и Сосијете женерал – због наводне улоге у намештању цене злата. Америчке банке учеснице „лондонских договора” у овим тужбама се не спомињу.
(Политика, Тања Вујић)
