Прочитај ми чланак
Поводом Српске нове године, редакија „Србин инфо” је разговарала са лидерима највећих патриотских странака и покрета, о томе шта чека нашу земљу у 2015. години:
1. Три приоритета Вашег Покрета у 2015. години?
Санда Рашковић-Ивић (ДСС): Крећемо у акцију – „Скупштина ван Парламента“
ДСС се у потпуности консолидовала, па су данас њени приоритети наставак даље консолидације Патриотског блока и његово укрупњавање. Треба да се посветимо активностима које ће освестити народ и осмелити га да каже „доста“ овој „хирургији“ којој је подвргнут. Користим прилику да најавим акцију „Скупштина ван Парламента“. Нашим скупштинским дебатама третираћемо теме које се дискутују у Парламенту, али из угла Патриотског блока, а то значи из угла барем половине грађана Србије.
Трећи приоритет је прикупљање потписа за слање у Парламент „Закона о пореклу имовине“ (јер без таквог закона Србија не може да крене напред) и „Закона о српском народу“ (јер нам је у матичној држави угрожено писмо-ћирилица и идентитет).
Војислав Шешељ (СРС): На пролеће покрећемо масовне протесте, Брисел је Вучића већ „пустио низ воду”
Наши приоритети би требало да буду и приоритети Србије, а то су нова економска политика у чијој је основи ломљење кичме увозничком лобију и обнова домаће производње, неселективна борба против криминала и корупције, прекид европских интеграција и понижења и окретање Србије искреној и тесној сарадњи са Руском Федерацијом и одбрана Косова и Метохије.
Бошко Обрадовић, (СП Двери): Имамо економско решење за спас Србије
Најважније у 2015. је да Покрет Двери, ДСС, СРС, као и друге патриотске организације и интелектуалци, постигну што већи степен сагласности око тога да више нема међусобног нападања нити било каквог бављења једних другима, већ да све снаге заједнички или у више колона треба да усмеримо ка рушењу ове власти и изазивању ванредних избора на свим нивоима.
Што се Покрета Двери тиче ми у 2015. години настављамо и интензивирамо започету патриотску сарадњу са ДСС, коју је подржала група истакнутих патриотских интелектуалаца, кроз низ заједничких активности против ове власти, али и консултације са СРС шта нам је чинити да до нових избора дођемо што пре.
Паралелно, Двери ће радити на реорганизацији и јачању сопствене политичке организације и, уз помоћ стручних савета, писању нових мера нашег политичког програма. Ово се посебно односи на кључна питања реформе пореске политике, промене у банкарском сектору, реформу система здравствене и социјалне заштите, реформу просвете, породичну политику, као и заокрет у домаћој привреди и пољопривреди који би водио ка великом запошљавању.
За нас је 2015. посебно битна у смислу афирмације нашег економског програма који је намерно прећутан и цензурисан, а представља решење за огромне структуралне проблеме у којима се држава налази. Подићи царине на увоз стране робе, ослободити се зависности од ММФ-а и Светске банке и окренути се евроазијском економском савезу, испитати порекло имовине свих политичара и тајкуна од 1989. до данас, увести прогресивно опорезивање у коме ће богатији плаћати већи порез, ослободити курс динара који овакав одговара једино увозничком лобију – како би домаћа привреда могла да дише, ради и извози, основати домаћу Развојну банку Србије и по повољним каматним стопама улагати искључиво у домаћу привреду и пољопривреду, емитовањем строго контролисаног државног новца покренути реиндустријализацију и велике инфраструктурне радове који ће донети масовно запошљавање и следствено повећање приходне стране буџета… – само су неке од наших мера које не смеју да се чују у јавности.
Настојаћемо да убрзо направимо велики стручни округли сто на коме ћемо позвати све водеће српске економисте, као и економске тимове свих водећих политичких странака, на јавно сучељавање да се изјасне о овим економским мерама Покрета Двери и понуде другачије концепте. Ми смо дубоко уверени да је ово једини начин да изађемо из зачараног круга спољних задуживања и распродаје природних и привредних богатстава Србије, и окренемо се заштити домаћег привредника и улагању у домаћу привреду.
2. Да ли очекујете ванредне изборе у овој години? Колико су озбиљни сукоби на релацији Вучић-Николић?
Санда Рашковић-Ивић
Ванредне парламентарне изборе у овој години може да издејствује народни гнев. Смањење плата и отимање пензија, отпуштања с посла,предаја Косова, продаја Телекома, ЕПС-а и других предузећа која приходују у буџет и стално лагање и замазивање очију народу у вези са бољим животом,могу лако да постану окидачи незадовољатва. Људи су још увек у летаргији, и попут јунака руске бајке Илје из Мурома спавају. Иља је толико дуго спавао да му је једна страна тела на којој је лежао иструнула. Код Срба се то неће десити.
Мислим да сукоби на релацији Вучић-Николић тињају одавно и да су сада ушли у озбиљну фазу. Али то још увек не значи да неће успети да се помире чувајући властите заједничке интересе.
Војислав Шешељ
Сада су на власт дошли најгори, наши дојучерашњи саборци и сарадници. Били су у првим редовима у одбрани Србије, а сада се додворавају Американцима. Садашњој власти у Србији ћемо се супротставити економским, социјалним и националним аргументима. Без обзира на то шта поручују наручена испитивања јавног мњења, Више од половине грађана Србије је против уласка у Европску унију, а Српска радикална странка је способна да артикулише ту вољу грађана. Нећемо чекати цео мандат, са протестима крећемо већ на пролеће. Неспорно је да ће социјални бунт јачати и ми ћемо ове године изборити ванредне парламентарне изборе.
Сукоб на релацији Томислав Николић – Александар Вучић можете најбоље уочити из свакодневних текстова у штампаним медијима, а свима је јасно да све конце, када су медији у питању, држи Александар Вучић.
Бошко Обрадовић
Ванредни избори су много ближе него што се то данас чини. Ово је свакако предизборна година у смислу да нас почетком 2016. чекају редовни локални и покрајински избори, који лако могу постати ванредни до краја ове године. Исто тако, огромни економски проблеми и социјални сломови који изазивају све веће незадовољство влашћу која је много обећавала а ништа није испунила могу ескалирати у правцу ванредних републичких па можда чак и председничких избора, посебно ако се наставе притисци из ЕУ по питању признања независности Косова или увођења санкција Русији.
Прича око сукоба Николић – Вучић је тема за њих двојицу и владајућу странку. Двери занима само погрешна политика коју они заједнички спроводе, и коју ми покушавамо да аргументима раскринкамо пред грађанима Србије.
3. Да ли ће Србија у 2015. увести санкције Русији и хоће ли Србија и у будућности задржати исти, слепи проевропски курс? Како ћемо се снаћи као држава на челу ОЕБС-а у 2015?
Санда Рашковић-Ивић
Србија ће током председавања ОЕБС-ом трпети велике притиске да уведе Русији санкције.Политичке елите би то лако и радо урадиле, али народ им смета. Чињеница је да чак и они који се залажу за прикључење Србије ЕУ желе да са Русијом Србија има најбоље могуће односе. То се види из сваког истраживања јавног мнења. Наравно, људи не разумеју и не знају да те две ствари искључују једна друго.
У данашњем свету не може се седети на две столице. Нарочито људи средње и старије генерације памте несврстаност као добро решење. Истина, али то је било за Југославију која је имала 20 милиона становника,и у време када је светска геополитика изгледала другачије. То данас више не може у реалности, али народ има илузију да може. И народу ту илузију не разбијају управо зато да би власт могла да ради шта хоће и да народ „заводи за Голеш планину“.
Нема никакве сумње да би увођење санкција Русији било морално, политичко и економско самоубиство. Власт се боји реакције народа, колико год га је анестезирала. Што се задржавања проевропског курса тиче, отварање поглавља о Косову, дакле притисак да се оно призна било експлицитно, било имплицитно, брзо ће показати да је европски пут Србије бесмислен и немогућ. Додајмо томе победу Колинде Грабар -Китаровић у Хрватској, која је јасно рекла да ће ометати пут Србије у ЕУ због несталих и због границе на Дунаву! Дакле свако нормалан би схватио да нам у ЕУ није место и да нас они уистину неће.
Војислав Шешељ
Садашњи режим покушава да води међународну политику и Европска Унија и Русија, а то је немогуће, јер не може да се седи на две столице. То је судар великих сила и ми морамо јасно да се одредимо. Од почетка формирања Српске радикалне странке се залажемо за руску опцију у спољној политици Србије. Наша шанса је једино приближавање Русији. Ми желимо пуну интеграцију са Русијом. Онако како су кренули Белорусија, Казахстан. Само нас интеграција са братском Русијом може спасити. Као што нас је увек Русија спасавала кроз историју када смо били у најтежој ситуацији.
Председавајући ОЕБС-а је Ивица Дачић који је до гуше у криминалним аферама. Ми смо и на претходним конферецијама Српске радикалне странке износили све афере везане за Социјалистичку партију Србије и њеног лидера. Е сада ви сами процените како ће се он снаћи са овако богатим искуством и на челу ОЕБС-а!
Бошко Обрадовић
Оно што је једино сигурно јесте да Србија никада не сме да уведе санкције Русији, а што пре треба да напусти веома штетни пут у Европску унију.
Бити на челу ОЕБС-а за Србију има смисла само ако останемо на позицији истине и правде, а никако да постанемо оружје у рукама НАТО, који изазива сукобе у Европи, са крајњим циљем да опколи и освоји Русију.
4. Како коментаришете јавна препуцавања Александра Вучића са Девенпортом и осталим представницима ЕУ? Да ли је у питању само повремено „дисциплиновање“ премијера Србије од стране Брисела или назнака да га, народним речником, „пуштају низ воду“?
Санда Рашковић-Ивић
Да је власт увела санкције Русији, уверена сам да за њу у Бриселу нико не би марио чак и да је позатварала све медије у Србији. Не бих се у овом случају бавила Премијером, него бих рекла да нам ЕУ заправо поручује да је Србија у тешкој ситуацији и да је ЕУ може довести у још много тежу. „Погледајте што можемо да вам радимо“! А могу заиста, јер ово је тек припрема за одрицање од Косова и Метохије и пуштање Републике Српске „низ воду“.
Војислав Шешељ
Александар Вучић је од стране Брисела и Вашингтона већ „пуштен низ воду“ али су му оставили да заврши и последњи задатак, а то је да заврши и формално процес признавања независног Косова променом Устава Србије.
Бошко Обрадовић
Премијер Вучић одаје утисак политичара који служи интересима Брисела, али би волео да у домаћем јавном мњењу и даље буде доживљаван као велики патриота. Он ће све учинити на погубном путу Србије у ЕУ по сваку националну цену, али би желео да га Срби славе као русофила који сјајно сарађује са Русијом, иако никакве конкретне сарадње са Русијом због уцена из Брисела практично нема.
С друге стране, ЕУ је задовољна оним што је до сада урађено на штету српских националних и државних интереса, али је остало још неурађеног посла. Брисел стално поручује Вучићу да је доста урадио на корист ЕУ, а на штету свог народа и државе, али да има још много тога што није урађено и да мора више и брже. И чим се Бриселу учини да он налоге извршава недовољно брзо они му отварају афере и притискају га. Он онда убрзава испуњавање њихових жеља и све тако укруг.
Вучић заправо покушава немогуће: да буде у свему послушан Бриселу и истовремено симбол непокорности и слободарства, па отуда с времена на време фингирани ратови са представницима ЕУ. Пошто није могуће возити истовремено у два различита правца Вучић ће морати да се определи: да своју судбину дефинитивно веже за ЕУ и тамошње господаре који ће га одбацити чим им заврши преостали посао као што су одбацили и слуге пре њега, или да окрене лист и покуша да заустави погубни пут у ЕУ враћајући држави самосталност а грађанима достојанство. У дугачком реду на вратима Брисела чекају многи који се нуде да служе ЕУ још боље него он, па му се може десити оно што се 2012. догодило Тадићу – да постане непотребан. За Србију је већ дуже време непотребан као слуга западних центара моћи и зато треба све учинити да 2015. година буде почетак његовог пада са власти.
5. Да ли сте спремни да са осталим опозиционим странкама и покретима поведете социјалне протесте, с обзиром на то да се најављују отпуштања, продаја Телекома…
Санда Рашковић-Ивић
Пре неколико недеља била сам прва која је сазвала конференцију за новинаре у вези са продајом Телекома. ДСС већ одавно, још од времена владе Цветковић-Тадић, стоји чврсто против продаје Телекома. Продаја Телекома је скандал и злочин. Она превазилази једну странку или блок. Опирање продаји треба да укључи струку, синдикате, грађане, а ми ћемо помоћи у органазацији и стати одлучно против овог харчења државне, а то значи и народне имовине и безбедности.
Војислав Шешељ
Ми смо већ протесте најавили за пролеће. Економска ситуација све теже и тежа а садашњи режим је преузео власт у Србији искључиво на лажним обећањима. Уместо бољег живота, како су у кампањи најављивали, одмах након избора су смањили плате и пензије. Ми можемо да сарађујемо са свим патриотским организацијама и наставићемо да разговарамо с њима.
Бошко Обрадовић
Много је већ великих разлога за народно незадовољство и социјалне протесте. Сва предизборна обећања су прекршена, власт се одржава голом силом и медијским манипулацијама и цензуром. Даља распродаја природних и привредних богатстава, посебно најављена продаја пољопривредног земљишта и Телекома, као стратешке и најважније српске фирме на Балкану, представља чин који мора довести до отпора против власти. Покрет Двери је апсолутно спреман да се укључи у ове протесте, али је потребно да наступимо заједнички као патриотска опозиција и да се водећи синдикати уједине и придруже. Просто је невероватно да до сада није дошло до заједничких протеста свих оних социјалних група које су имале оправдане захтеве: од полиције и војске, преко студената и адвоката, до просветних и здравствених радника.
Посебан разлог за протесте против власти треба да буде најава организације НАТО конференције у Београду, као и доношење Грађанског законика којим би се држава умешала у васпитање деце и директно урушавала породичне односе. Лично сматрам да је продаја Телекома, као нашег „привредног Косова”, она тачка када сви заједно морамо да изађемо на улицу против ове власти, јер је целу Србију ставила на распродају.
6. Председник државе најављује „коначно решење за Косово“. У исто време, све чешће се помиње промена Устава. Да ли се у овим најавама крију нови галопирајући кораци ка признавању независности јужне српске покрајине?
Санда Рашковић-Ивић
Врло сам опрезна када председник Николић најавњује „решење за КиМ“. Пре две године је имао предлог резолуције коју смо ми као ДСС подржали, али је управо пр. Николић капитулирао пред Владом и западним притисцима. Зато сада с великим опрезом дочекујем његову платформу за КиМ, као и истрајност и одлучност да се ње држи уколико буде добра и прихватљива.
Пошто се пре две године председник Николић обрукао својиом капитулацијом, хајде да изразимо наду да то неће учинити поново. А што се промене Устава тиче, јасно је да је реч о промени преамбуле и избацивања КиМ. То је пречица ка признању Косова.
Војислав Шешељ
Пре те најаве имали смо скандалозну одлуку Уставног суда којом је Уставни суд одбио да се изјасни о питању уставности Бриселских споразума, показује заправо да Србија нема Уставни суд у правом смислу речи. У чему је проблем? Што су они уставни фактори, који су у својој надлежности имали предлагање судија Уставног суда и њихов избор, примењивали искључиво критеријуме политичке подобности, а не стручне критеријуме. Тако имате судије Уставног суда који по инерцији настављају да служе извршној власти. Уставни суд каже, у суштини је то тако, да је реч о политичким документима а не правним. Како може бити реч само о политичким документима, кад они изазивају правне последице?
И да је реч о резолуцијама и декларацијама, могло би се говорити о њиховим правним последицама, мада не тако стриктним као кад је реч о уговорима, споразумима, законима и другим правним актима.
Наравно, овде није реч о међународном уговору, јер се уговор не склапа између две државе. Али то је разлог више да Уставни суд интервенише. Овде централна власт склапа споразуме са отцепљеном и окупираном провинцијом. И централна власт при томе гази Устав, поводећи се за интересима западних сила и Европске уније. Па ко нормалан може да очекује да Томислав Николић може било шта нормално да предложи? Они, Томислав Николић и Александар Вучић, су и инсталирани на челу државе како би Србију економски докрајчили и Косово и Метохију отцепили од Србије. Они су само ту да доврше посао који су Досманлије започеле 2000. године.
Бошко Обрадовић
Председник Николић је поприлично изгубио кредибилитет да се изјашњава по питању КиМ, јер је већ једном имао свој предлог политичке платформе о Косову и Метохији од кога је одустао и приклонио се погрешном деловању Владе Србије. Председник Николић нема ништа мању одговорност за потписивање штетног тзв. Бриселског споразума од Дачића и Вучића. Иза његових нових иницијатива крије се очајнички покушај да се врати на српску политичку сцену и поново наметне као фактор који се нешто пита, пошто више ни о чему не одлучује.
Томислав Николић има још две године председничког мандата као (последњу) шансу да своју политичку каријеру оконча часно, односно да поништи катастрофалне резултате досадашње владавине. То је могуће на један једини начин: да се заложи за прекид преговора у Бриселу и повратак теме КиМ у Савет безбедности УН, а затим да, уз извињење српском народу, поднесе оставку на место председника државе и повуче се у политичку пензију. За тако нешто Николић кога познајемо из последњих пет година сигурно није способан, јер се ради о политичару који је спреман да све изда и прода зарад власти, привилегија и личног и породичног богаћења.
Надамо се да не жели да као такав уђе у српску историју и да ће се у последњи час окренути одбрани Косова и Метохије у саставу Србије и заустављању погубног пута у ЕУ. Ако то не учини неће му за велеиздају судити само историја, већ и прва следећа Влада Србије која буде патриотска.
7. Како оцењујете стање у медијима?
Санда Рашковић-Ивић
У медијима влада мрак, контрола је страобална! Многи медији личе на страначке билтене владајућих странака. Још када угасе локалне медије који су једини остали као трибина слободног изражавања мисли и другачијих ставова, биће заиста као да живимо у једнопартијском строго контролисаном режиму.
Војислав Шешељ
Ситуација на медијској сцени није била гора у протеклих 25 година. У време деведесетих година, у време Милошевићевог режима, неколико централних медија било је под строгом контролом, али кроз Србију сте могли да гостујете на локалним медијима до миле воље. Александар Вучић иде и корак даље па чак сада врши притисак и на регионалне и локалне телевизије.
Најгора је ситуација у Војводини где с једне стране притисак врши покрајинска власт, на челу с Бојаном Пајтићем из Новог Сада, а с друге стране напредњачки режим из Београда. Овај режим живи од медијске манипулације. Једино за шта су способни, поготово челник режима Александар Вучић, је медијска манипулација и он је ту врхунски мајстор. У Србији му нема равна. Али та медијска манипулација на дуге стазе не може да да никакве озбиљне резултате. На дуге стазе она доводи до пропасти.
Бошко Обрадовић
Слободни медији и слобода информисања у Србији не постоје. Медији се деле на медије под контролом Вучића и оне под контролом странаца. Никада већи медијски мрак није био у Србији. Не постоји ниједна полемичка емисија у којој је могуће сучелити ставове власти и опозиције. Николић, Вучић и Дачић већ пуне три године нису учествовали нити у једној ТВ емисији у којој би са друге стране седео неко ко другачије мисли од њих, а свакако не представници Покрета Двери, ДСС или СРС.
Слободу медија морамо поставити као главни циљ наше патриотске опозиционе сарадње. Посебно морамо устати у одбрану локалних и регионалних медија од приватизације коју им Влада Србије намеће до 1. јула ове године. Тајкунска и политичка приватизација ових медија била би крај и оно мало преостале слободе медија које има на локалном и регионалном нивоу.
Без слободе информисања немамо никаквих шанси да се супротставимо владајућем режиму нити да грађани чују да постоји алтернатива. Хитно нам је потребна макар једна дневна новина, радио и ТВ са националном фреквенцијом у којима би могло да се чује деловање патриотске опозиције. Слободни интернет портали попут Србин.инфо или радија Снага народа су светли примери слободе говора, али су недовољни да опозициони патриотски глас допре до свих грађана. Ту нешто хитно морамо сви заједно да учинимо, иначе нам се не пише добро.
8. По Вашем мишљењу, која је позадина терористичког напада у Паризу?
Санда Рашковић-Ивић
Убијање новинара је ужасна ствар. Али не можете извозити сопствену слику демократије и шарених револуција по свету, а да вам се то не врати попут бумеранга. Проблем је што све грађанске слободе, којима Француска заиста обилује, остају у сенци империјалних интереса. Није важно да ли су браћа Куаши муслимански фундаменталисти или су они жртве Посттрауматског стрес синдрома (пошто су се борили у Сирији за рачун запада). Што се тиче Француске, остаје питање да ли су та двојица пуцала у корист Америке или у корист неког трећег. И док се то не схвати, нема рецепта за лечење тероризма.
Војислав Шешељ
Ми не оправдавамо никакав тероризам, али износимо чињеницу да је часопис „Шарл Ебдо“ здушно подржавао шиптарске терористе на Косову и Метохији. Тај часопис је вређао испод сваке границе рационалног и примереног и цивилизованог цели српски народ. Исламски тероризам су створиле западне земље па је онда њихова обавеза да се и обрачунавају са њима. Ми смо у Босни видели на делу тај исламски тероризам и морамо све учинити да нам се то не понови.
Бошко Обрадовић
Права позадина овог терористичког чина је вишедеценијско подилажење западних центара моћи исламском тероризму, који је створила и финансирала Америка за потребе свргавања нелојалних режима широм света. Сада крвави плодови његовог постојања стижу на наплату и у самим западним земљама. Невине жртве сада плаћају цену западног лицемерја, које исте злочинце када ратују у Босни, на Косову или у Сирији називају борцима за слободу, док су, када делују у Француској или Америци ти исти терористи.
Хтео бих да се осврнем и на још једну чињеницу. Догађај из Париза изазвао је, са разлогом, реакцију широм света. Подсетио бих на један сличан догађај, када је у злочиначком бомбардовању РТС-а 1999. године на дужности настрадало 16 новинара. Тада је та иста западна јавност рекла да су они били легитиман војни циљ. И ти исти новинари листа „Шарли Ебдо” обављали су своју прљаву улогу лажи и пропаганде за НАТО рат против Србије. А злочин из Париза 2014. и Београда 1999. је исти. Многи од оних који су сада потрчали да ставе беџ „Ја сам Шарли” никада нису ставили беџ којим би одали пошту и солидарисали се са настрадалима у РТС-у или неким другим невиним жртвама НАТО агресије широм света.
Због свега овога не видим нити један разлог да се српски народ меша у односе између западних империјалиста и злочинаца оличених у НАТО-у и њихове терористичке деце из разних екстремних исламских организација. Нека Запад сам реши оно што је сам и створио. Српски народ треба да буде мудар и остане ван нових крвопролића и ратова који нису и не треба да буду наши.
(Србин.инфо – Алексеј Димитријевић, Дејан Петар Златановић; фото: Србин.инфо – Ненад Златановић)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
