Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, па и Хрвати у том контексту имају своје место

Књига “Хитлер’с Табле Талк” објављена је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. То је збирка монолога Адолфа Хитлера као и разговора које је водио с блиским сарадницима у периоду од 1941. до 1944. године.

Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и Мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама.

Између осталог, на неколико места спомиње Хрвате у контексту који није нимало ласкав. Иако никада није био на хрватској обали, Хитлер каже како је свестан да је то добра туристичка дестинација.

“Када би Хрвати били део рајха, као изврсни војници немачког фирера, чували би мочварна подручја. Према њима не би требало да се понаша онако како то сада чини Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом верности везати директно уз фирера. У том случају могли бисмо се на њих потпуно ослонити. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (оп.а. Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу – чврст у пријатељству, а његова реч обавезује заувек”, говори Адолф Хитлер.

Ипак, историјске околности показују како је Хрватска за њега била место за пљачку и бесплатну радну снагу.

„Сваки 30. човек ишао је у Немачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Реч је о више од 200.000 људи из Хрватске и с подручја БиХ. Такође, из НДХ су нацисти експлоатисали пољопривредне производе и руду. Генерално, Хитлер је на НДХ гледао као на колонију“, објаснио је једном за „Експрес“ историчар проф. др Иво Голдстајн.

Његов колега Твртко Јаковина изјавио је како је Хитлерово мишљење варирало и био је склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Словенима.

„Словенски народи у његовој империји су имали само једно место – оно на коме се третирају као робље за секундарне послове. Словаке, Хрвате и сличне третирали су као сељаке који су били глупи и ништа више од тога. У време рата излазиле су дечје сликовнице где су управо те народе приказивали у таквом светлу. Ипак, његов однос је недоследан. Бугари су му били најближи, па их је највише ценио, док су Чеси о којима је говорио нарочито негативно, у рату ипак прошли с мање губитака него други. Свако ко је био на његовој страни понекад је добио коју позитивну реченицу.“

“Мађарима се лакше управља него Румунима. Каква штета да уместо Румуна не можемо поставити Хрвате”, сањари велики вођа о покорности других народа.

Убрзо потом открива скривене жеље.

“Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано с етничке тачке гледишта, да их треба германизирати. С политичког гледишта ипак та идеја није остварива”, објашњава Хитлер.

У НДХ немачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог становништва.

„Они су имали кључну, привилеговану улогу па нису морали да плаћају порез, нису морали ићи у војску, а чак су избегавали и затворске казне ако су морали ићи на одслужење због криминала“, објаснио је Голдстајн.

Из свега тога јасно је видљиво да упркос појединим речима похвале, кажу историчари, Хитлер Хрвате гледа само као оруђе у стварању нове Европе, а никако као равноправне.

„Кад је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Еуропи постоје ‘дрецкстаатен’ или гов….ке државице (мислећи притом на Мађарску, НДХ, итд.), али ће се тај састав након рата по немачкој победи, темељито преуредити“, сматрао је Голдстајн.

У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о готском пореклу Хрвата.

“Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота. То што говоре словенским језиком за њих је само случајност”, наставља фирер.

НДХ му није била близу ни мислима, ни срцу.

Готска теорија сматра Хрвате словенизираним Готима. Сплитски архиђаком Тома у 13. веку је говорио о тој теорији, али на врло климавим и нимало научно утемељеним чињеницама.

„Усташке власти у НДХ толико су се хтеле додворити нацистичком господару, да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том периоду. Ни тада та идеја није имала пуно поборника, а након рата је била мета критика, па чак и исмејавања“, објаснио је Јаковина.

Историчари кажу како неке Хитлерове изјаве, извађене из контекста, можда делују ласкаво, али на крају је јасно да му НДХ није била близу мисли, ни близу срца, јер се у том периоду бавио много већим проблемима – освајања европског тла.

Био је необразован

Ипак, кроз разговоре је видљиво како је размишљао о актуелним тренуцима, а показао је и необразованост у кључним ситуацијама. “Ископали су главу неандерталца и ускликнули: То је био наш предак. Како знају да тај назови неандерталац заправо није био мајмун? Све што о томе могу рећи јесте да то сигурно нису били наши преци. Када нас питају о нашим прецима, увек треба да истакнемо Грке”, казао је објашњавајући касније да су кипови грчких богова јасна визија правог германског човека, јер Грци су за њега Германи и нико у антици није успео да достигне њихову надмоћ.

Упоређујући главе грчких кипова с профилом немачких људи, закључује Хитлер даље, сличност је очигледна.

Трудио се да покаже своје знање

Његови савременици тешко су подносили такве тврдње, наводећи како су разговори с њим често били напорни и досадни. Историчар Макс Домарус каже како је Хитлер инсистирао на потпуној тишини док он говори и није допуштао упадице ни потпитања.

“Увек је Хитлер тај који говори. Он може бити фирер колико год хоће, али увек се понавља и увек досађује гостима”, наводно је једном приликом изјавила Магда Гебелс, супруга Хитлеровог помоћника и министра Јозефа.

Савременици су такође тврдили како се у друштву учених људи Хитлер трудио да покаже своје знање. Књига “Хитлер’с Табле Талк”, осим на немачком, доступна је на француском и енглеском језику.

У Русији су 2008. године законом забранили њено поседовање и дистрибуцију због расистичких коментара пуних мржње према Русима и Јеврејима.

Dnevnik

Ознаке: сарадња, Хитлер, Хрвати