Моје писмо читаoцa у вези изложбе Вермахт – два лица злочина је скрачено објављено у новини ПАНЧЕВАЦ 19. марта. У писму сам ставио примедбу да би требало посетиоце обавестити да слике ужаса о вешању цивила потичу из Историjског архива у Берлину и да су део документације о судском процесу против оружаног отпора цивила. Јасно сам изразио да сам антифашиста и да наравно не одобравам такве пресуде, али је то била пракса у свим војскама. Доказ је и то да тај догађај у Панчеву није био предмет расправе на Нирнбершким процесима.

После су ме српски пријатели, који ме познају као организаторa хуманитарне помоћи за Србију и моје ангажовање за помиренје два народа, упозорили да је у Србијаинфо изашао чланак извесног Миливоја Булатовића, са намером да ме дискредитуje. Под насловом „Немачка логика као логика смрти: Стефан Барт у одбрану нацистичких злочина” је аутор Булатовић одмах укључио све Немце у своју демагогију. Ту изложбу сам видео и у Немачкој. Намера Немачке државе је да призна све злочине које су извршили Немци у име будућности Немачке. Изложба је део процеса денацификације немачког народа. Немци то раде да би били бољи људи.

Ја биx господину Булатовићу предложио да обради и следеће теме: Комисија за откривање и истраживање тајних гробница лица ликвидираних после 12. септембра 1944. године на територији Србије. После ослобођења у јесен 1944. су људи хапшени, обично ноћу, најчешће Срби. Жртве су ликвидиране и закопане на непознатом месту, и то скоро искључиво без суда. Нема слика, нема докумената, нема мртвих. Њихови ближњи нису знали шта се са њима догодило и нису се усудили да питају нову власт. Комисија ислеђује трагове по исказима људи, сведока, очевидаца у целој Србији. У тим масовним гробницама се налазе већином Срби, које су партизани оптужили да су били четници или колаборатери. Те акције су познате и под именом „Интелигенција“, јер је циљ био да се уништи интелигенција, глава народа.

Од 21. до 23. марта 2012. сам био на конференцији историчара у Бад Радкерсбургу у Аустрији. Тема је била: Нестанак немачке националне мањине на територи бивше Југославије од 1941. до 1955. године. Предавање су одржали историчари из Србије, Хрватске, Словеније, Аустрије и Немачке. Ја сам учествовао на подијуму у дискусији. Најупечатљивији је био допринос Јоже Дежмана из Крања. Он је од 1995. водио владину Комисију Републике Словеније за откривање масовних гробница. Прво је показао слике из велике збирке фотографија од 800 откривених гробница (грознe сликe). Свe време је у сали владала апсолута тишинa. Када починиоци ћуте, а документи су уништени, онда су археолошка истраживања једини пут да се дође до сазнања. У бившој Југославији постоје око 1500 масовних гробница насталих после септембра 1944. године са око 250.000 жртава.

Табуизирана историја има дугорочне последице и несахрањени мртви нису проблем прошлости него будућности.

Али има и темa савремене историје. У Србији је мање познато да је Немачка већ 15 година поуздани партнер у економској подршци Србији. У периоду од 2000. до 2013. године је Немачка пружила Србији 1,45 милијарди развојне помоћи. Склопљени су уговори о реализацији пројеката о третману и одлагању отпада и отпадних вода, један од великих проблема у Србији. Представници владе Србије и Немачке потписали су 20. новембра 2014. Протокол о развојној сарадњи, којим су за развојне пројекте у Србији предвиђена финанcиjска средства од 157 милиона евра. Србија је највећи прималац немачке развојне помоћи. Исто тако је Немачка највећи трговачки партнер Србије.

Немци и Аустријанци са коренима у Србији су за време катастрофалне поплаве у Србији средином маја 2014. године организовали хуманитарну помоћ. Савезни партнери АКЦИЈА НЕМАЧКА ПОМАЖЕ, као што су Савез радничких самарићана (АСБ), чији сам и ја догогодишњи члан, и приватне организације су пружили хитну помоћ и снабдевали људе у Србији са најпотребнијим стварима као на пр. питкoм водoм, медицинскoм помоћи, одећoм итд.

Српски премијер Александар Вучић је у јуну 2014. поводом своје посете Савезној Републици Немачкoj изразио жељу за бољу сарадњу са Немачком. Постоји већ успешна сарадња између фирме Мерцедес-Бенц и произвођача аутобуса „Икарбус“, у области заштите животне средине, подршке у реформи администрације, саобраћајне ифраструктуре, побољшањa енергетског сектора. Заједно покушавамо да пребродимо стагнацију привреде у Србији.

Љубазно Вас молим, поштована редакцијo, да објавите и овај чланак као одговор на чланак госп. Булатовића.
Стефан Барт, инжињер из Ерлангена у Немачкој.

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Други светски рат, немачки злочини, немци, одбрана, српска историја, Стефан Барт, Фолксдојчери