Прочитај ми чланак
Мржња према мигрантима и избеглицама, коју промовишу политичари и медији није случајна. Она је израз дугорочне стратегије има своје корене у двадесетим годинама прошлог века.
Ако погледате ксенофобне насилнике и преступнике и њихове интензивне активности у градовима као што су Хајденау, Фрајтал, и у многим другим градовима, на први поглед мoжете бити изненађени. Како је могуће да ови “црни Немци” (или Немачка из прошлих времена), с једне стране бране (или се претварају) хришћанско-јеврејски Запад, док с друге стране чине све да дискредитују базичне вредности нашег западног друштва? Али да погледамо у прошлост, нарочито у двадесте године прошлог века.
У то време, поред Хитлерових нацисти и револуционарни комунисти су били снаге које су подстицале и развијале младу Вајмарску демократију. Група која је данас позната као “Конзервативна револуција“, показује да постоје значаје сличности са оним што доживљавамо данас. И не само то, њене вође – главешине попут Артура Милера ван ден Брука, Освалда Спенглера, Едгар Јулијуса Јунга и Карал Шмита – су истицали грађанско као и ограничења које је користио Хилтлер. Ово кореспондира са оним што данас константно чујемо “Ја нисам нациста!”.
Међутим, десничари су искористили предност готово идентичног обрасца. Пегида је упозоравала на исламизацију Запада, као и што је била и против словенизације. Та упозорења поново оживљавају данас. Политичари су данас образовани и суочени са изумирањем немачке традиције, као и са веома ниском стопом наталитета у поређењу са стопом наталитета Турака, Арапа и осталих странаца. Јунг је упозоравао да због релативно ниске стопе наталитета у односу на наталитет код Турака, Арапа и осталих странаца, да већ шездесетих година прошлог века неће бити Немаца.
“Конзервативна револуција” данас представља шаблон за стварање нове деснице. Као и њихови узори из двадесетих година прошлог века, нова десница има водећу улогу у разграђивану постојећег поретка, а касније би ту улогу користила за изградњу ауторитарне, анти-западне, ксенофобичне државе, као и њихови узори из двадесетих година прошлог века.
Током постојања Вајмарске Републике било је дискусија о ”феминизираној демократији” која паралише људе и тера их у тешкеим компромисе. Чак и тада је актуелна политика само слуга страним интересима. Као и тада, мејн стрим медији се називају “вазалима издајника”. Данашњи десничарски слогани о избеглицама и мигрантима и о евру као валути, позивају на спасавање немачких интереса . Злоупотреба медија, притисци и тврдње да Немачка није слободна, и да је контролишу злокобне иностране левичарске снаге (УСА, ММФ) је оно што данас пласира нова десница.,
Тренутни напади деснице су прикривени јер се нападачи приказују као жртве и потлачени, као “доброчинитељи”, а и прикривају се коришћењем слогана као што је “терор над слободним мишљењем” . а и слогана о “забрани размишљања” а то је заправо стратегија нове деснице. Када је нападнута, по тој логици, јединка има симпатије на својој страни, ако се брани.
Ипак, како многи из нове деснице мисле, нова десница је далеко од тога да је спремна за отворени напад. Онај који се данас залаже за анти-демократску државу, тешко да може да победи било кога. Трик је да се износе захтеви: те захтеве је промовисала Пегида на демонстрацијама, током појединих догађаја, на интернету иако су њхови циљеви потпуно различити од демократских циљева. Десница мисли да ће на тај начин постићи унифицирање воље народа, а таква унификација воље није могућа у том облику у било ком плуралистичком друштву јер унификација критикује свакога ко иде у другом правцу и етикетира их као издајнике .
“Ми смо народ”. слоган из 1.989. године, који је виђен на демонстрацијама пре неки дан, звучи још увек добро. Овакве мисли су легитимне само у диктатури – у отвореном друштву као што је наше, овакве мисли су анти-демократске. Зато што овај слоган не објашњава ко је “народ” а и не говори ко су ти грађани Немачке који чине тај “народ”.
Један од апсолутних принципа “заштитити себе од непријатеља” је и принцип којим се руководи Карл Шмит. То је оно што се данас покушава промовисати од стране нове деснице: “Непријатељ” нису само мигранти и избеглице већ и сви они они који верују у либерално-демократски поредак и у важност људских права и слобода.
извор: zerohedge.com
Превод и обрада за Србин.инфо: С.Јанковић
