Прочитај ми чланак

РУСКА ШТАМПА: Србија жртвује Хуманитарни руски центар у Нишу ради Европске уније?

0

ne u eu

Крајем прошле недеље Србија је постала 33. чланица Механизма ЕУ за цивилну заштиту и самим тим је добила иста права и привилегије у тој области као и друге пуноправне чланице Европске уније. Српске власти тврде да се то никако неће одразити на сарадњу између Београда и Москве у оквиру заједничког хуманитарног центра у Нишу. Па ипак, по свему судећи, сада можемо заборавити планове о ширењу овог центра и додељивању посебног статуса руском персоналу, на чему Москва активно ради већ дуже време.

Да је Србија сада „за корак ближа породици европских народа“ – са тим се слаже и Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције. Тај корак је био „подмазан“ са 60,2 милиона евра помоћи из Фонда солидарности ЕУ коју је Београд добио после потписивања споразума.

Занимљиво је да је Брисел веома брзо, само неколико месеци након подношења молбе, одобрио придруживање Београда Механизму ЕУ за цивилну заштиту. Српски министар унутрашњих послова захвалио се високим европским гостима за такву оперативност. Експерти су тај убрзани поступак одмах довели у везу са тежњом да се не дозволи ширење делатности руско-српског хуманитарног центра који је 2012. године отворен у Нишу и који Европљани и Американци третирају као претходницу руске базе на Балкану.

Приликом посете председника РФ Владимира Путина Београду у октобру прошле године било је предвиђено да се потпише међувладин споразум о условима присуства, привилегијама и имунитету запослених у нишком центру, али то се није догодило. Српска страна је буквално у последњем тренутку инсистирала на скидању овог питања са дневног реда Путинове посете.

Шта је потписано у Београду, а шта није

Током посете председника РФ Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам важних докумената. Већина потписаних споразума и меморандума има начелни карактер, али су у сфери железничког саобраћаја и енергетике постигнути конкретни резултати. Међутим, један документ, изгледа, није потписан.

Како су објаснили Комерсантови извори блиски влади Србије, „тај документ предвиђа давање већих привилегија центру и посебног статуса његовом персоналу, а он се може третирати као дипломатски, што је нови камен спотицања у односима између Београда и Запада, који је тим поводом у више наврата стављао озбиљне примедбе“.

Комерсантови саговорници тврде да европске дипломате у Београду готово у сваком контакту са српским званичницима дају до знања да имају негативан став према идеји о ширењу центра у Нишу и „тежњи Руса да га подигну на ниво регионалног центра“.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је покушао да „спусти лопту“, убеђујући европске партнере да по новом споразуму са Руском Федерацијом „Руси у Нишу неће имати дипломатски, него административно-технички статус“, али они тај статус већ имају. У руско-српском документу, потписаном 2012. године приликом оснивања центра, каже се да држављани Русије који раде у том центру „имају правни статус који је еквивалентан статусу административно-техничког особља амбасаде РФ“, и да терет који се доставља у центар не може бити контролисан, експроприсан или конфискован, нити може постати објекат судских и административних одлука.

Из тога следи да нови руско-српски споразум о центру у Нишу, који на крају није потписан (и сам текст споразума није обелодањен), предвиђа у најмању руку прецизирање овлашћења и статуса руских држављана запослених у центру. Руски дипломатски извор је за Комерсант потврдио да Москва заиста покушава да за своје држављане који раде у нишком центру издејствује статус еквивалентан дипломатском, „као што је случај са западним базама“.

Цео чланак можете прочитати на веб порталу РУСКА РЕЧ