Прочитај ми чланак
Телеграф.рс открива како су грађани – без жена, официра и војника гласали далеке 1927. године!
Београдски интернет портал дошао је до фотографије из септембра 1927. године која осликава изборе и изборну кампању у то време и како су грађани уместо листића у кутије убацивали куглице.
По Уставу Краљевине СХС, Народна скупштина је произилазила из слободне воље бирача, а Влада се образовала из скупштинске већине, али Устав Краљевине СХС-а није обавезивао краља да именује министре из састава Народне скупштине, тако да су се владе у периоду од 1921. до 1929. углавном састављале на двору. Краљ је имао могућност да сазива, распушта скупштину и организује изборе.
А како је народ гласао?
Бирачи су долазили на изборе регуларно, и у изборне кутије су уместо листића убацивали куглице.
Претпоставља се да су се куглице користиле због малог броја писмених људи. Иако су Изборни закони од 1918. до 1938. године прокламовали у начелу опште право гласа, оно никада није практично уведено.
Жене су своје право гласа оствариле тек након 1945. године, а изборно право није било ускраћено само женама, већ и официрима и војницима, као гаранција да се неће мешати у политички живот земље.
Такође, Закон о изборима је ограничавао и право гласа појединим националним мањинама, онима који су имали право на држављанство земље из које потичу, што се правдало тиме да о саставу Народне скупштине не могу одлучивати они који ће касније, можда, постати држављани неке друге земље.
Парламентарни избори у Краљевини СХС 1927. су били трећи и последњи избори за Народну скупштину, а 1929. држава је промијенила име у Краљевина Југославија. Избори су одржани 11. септембра 1927.
Убрзо након одржавања избора дошло је до споразума између Стјепана Радића (ХСС) и Светозара Прибичевића (СДС) чиме је формирана Сељачко-демократска коалиција.
У време ових избора, као што сада можемо прочитати у појединим историјским књигама, примећен је низ нерегуларности. Различите политичке странке су присиљавале људе да гласају за њихову изборну листу, на списку су се налазили и кандидати који нису имали законско право да учествују у раду Скупштине, а чувари изборних кутија су знали и да слажу за коју странку чувају кутије, како би добили већи број гласова.
Поставља се питање да ли су ови избори били узалудни? На изборе су излазили да гласају за Народну скупштину, а затим је краљ именовао Владу независно од избора грађана.
(Телеграф)
