Прочитај ми чланак

НАТАША ОДАЛОВИЋ: Психијатри, пацијенти и Шешељ

0

natasa-odalovic

Овдашњи „америчко-политички патуљци“, никад озбиљно схваћени и довољно прихваћени од САД, рекли су одмах за Шешеља: „Амерички човек“. Идиоти су рекли: „Корисни идиот за рушење Вучића“. Канибали: „Шешељ је луди Ханибал Лектор“.

Идеалисти: „Шешељ је можда као гроф Монте Кристо“. Полтрони су рекли: „Шешељ је Робин Худ“… Дакле, нема неколико недеља да је дошао, а анализе, психоанализе, аутопројекције и остали дивани о феномену „Шешељ“ не јењавају, па се питам колико је то у раскораку са мантром која је пратила припреме и повратак Шешеља о безначајности његовог повратка, који у Србији не значи и не мења ништа.

Јасно је било и тада да је реч о политичко-медијској бесмислици без покрића, а сада већ, након Резолуције, тј. мешања Хрватске у „судске одлуке“ Хага и нове лудорије Трибунала, који потражује од Србије свог затвореника да је Шешељ много тога, али сасвим сигурно безначајни играч – није. Од Шешеља у Србији презају сви.

Када је реч о дешавањима у расцепу СРС, и анализи политичких игара и мрачних тајни око најбитнијих људи те странке који су формирали СНС, верујем у речи који је Шешељ изнео у интервјуу, где тврди да и мада је Трансформер још давних година врбован од ЦИА или НЛО (мени свеједно, од неког јесте, јер за тако необјашњиво понашање нема објашњења), али да ће га он, Шешељ, подржати, ако се одрекне пута у ЕУ и приближи Русији. То наравно не значи да Шешељ открива своје карте, нити нам појашњава своју „спољнополитичку“ праксу с једне и вербалну теорију с друге стране, али, како год да се Шешељ постави, што би се ми бавили тим метафизичким спекулацијама, које долазе од најкорумпираније и најнедржавотворније и најалавије политикантске жгадије, која је опрала чије је хтела биографије, и натоварила их Србији о врат.

Шешељеве анализе личности, међутим, ни изблиза нису тако прецизне као анализе политичке ситуације, што зачуђује на први поглед. Вучића је назвао највештијим манипулатором у Европи, Николића тек дотакао, о осталима се није много изјашњавао. Ово изостајање анализе говори о томе да ће Шешељ остати овде још задуго и да су му планови велики, због чега му је од крупних вербалних напада на све застрашене у власти и опозицији битније то да само наговести понешто, остављајући простор за будуће деловање. По мом скромном познавању психологије, то говори о моћи, тачније о томе да се Шешељ осећа супериорније у односу на могуће противнике, или, сутра сараднике, ако, Шешељ тако одлучи. Да је урлао и опањкавао то би указивало на немоћ болесног човека.

Једно не разумем. Зашто је Шешељ у интервјуу оштро увредио Санду Рашковић Ивић? За разлику од свих шешељофобичара који се плаше да ишта позитивно изјаве о Шешељу, али свим силама пљују сваког за кога мисле да би Шешељу то годило због нечег, на пример Вулина, Санда Рашковић Ивић је веома јасно, чини ми се искрено рекла о Шешељу све како јесте. И да је био „на правди Бога, због вербалног деликта 12 година утамничен“, и да је имала лични конфликт са њим, али и да му је због мука које је подносио све опростила, и да од Шешеља зависи могућа сарадња са новом ДСС.

Е, сад, поменула је и да не би ваљало да се Шешељ вратио као осветник, као гроф Монте Кристо. Шешељ је узвратио да није никакав Монте Кристо, а да је Санда Р. Ивић „ћурка која се обрела у политици“.

Сигурна сам да Шешељ зна да је Санда Рашковић Ивић (уз неке мане, које су равне нули у поређењу са свим актерима на политичкој сцени) ретка, ако не и једина персона чије изјаве данас не изазивају гађење. Не улазим у њену идеологију, Двери, и остало. Али и да улазим, ко сме да ми замери од грађанских перјаница, захваљујући којима су Двери од маргиналног покрета постали респектабилна снага чак и у Војводини, а о државном врху „веберовског“ калибра које су грађанисти устоличили да не говорим. Па, у чему би онда била кривица Санде Рашковић Ивић? Е, зато су јој прикачили етикету: „Њу и нови ДСС смислио је Вучић“. Као да је Вучић ту да би (с)мислио.

(Данас)