Прочитај ми чланак

НЕМАЊА МАТИЋ О ПРОСЛАВИ ВАСКРСА У ЛОНДОНУ: Деца чекају куцање док не завршим утакмицу

0
Фото: Вечерње новости

Фото: Вечерње новости

Српски фудбалер, за “Новости”, о ускршњим празницима, породици, репрезентацији, Челсију… Идемо у госте КПР на Ускрс, али нећу пропустити прилику да прославим велики празник.

ГОЛ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Изједњачујући гол Немање Матића пре две недеље на “Ла лушу” још се врти на телевизији.

– Штета што нам тај гол није донео нешто више у Лисабону, осим тога да га се само сећам. Било је можда и ефектнијих голова у мојој каријери. Памтим још оне у мрежи Порта или Браге. Један од њих је био у озбиљној конкуренцији за гол године и награду ФИФА. У финалном гласању тај трофеј понео је Златан Ибрахимовић – сећа се Матић.

Када је 1970. године велики Милош Црњански писао “Роман о Лондону”, а годину дана касније га завршавао, фудбалски клуб из града о којем је писао китио се ФА купом и европским Купом победника купова.

Црњански је најлепше године свог живота провео у престоници Енглеске, баш као и јунак ове ускршње приче, фудбалер Немања Матић (26).

У “Роману о Лондону” српски писац прича о пару руских емиграната који се сналазе за живот и боре са носталгијом.

Ситна, готово никаква списатељска веза не може да се нађе између овог романа и Челсија.

Али један човек, по имену Роман, сасвим случајно Рус, данас је велики газда тима у којем играју двојица Срба, Немања Матић и Бранислав Ивановић. Витрина “плаваца” много је пунија него седамдесетих, а Матић је постао велика звезда Мурињовог тима.

Момак са Уба, из села Врело, прича у ускршњем броју “Новости” о борби са носталгијом и о каријери коју исписује на терену. Некада је то велики Црњански чинио пером.

Шта вас је после неколико година у Словачкој и Португалији одвело у Лондон?

– Овај град је некако за мене постао фудбалска и животна судбина. Одрастао сам у селу Врело поред Уба, кратко играо за Колубару, а праве фудбалске кораке направио сам у Кошицама између 2007. и 2009. године. Кратка епизода у холандском Витесеу и три незаборавне године у Бенфики значиле су само корак ближе Челсију.

Значи, и ви сте исписивали свој фудбалски роман о Лондону?

– Ако то тако фигуративно може да се каже, зашто да не… У сваком клубу сам уживао у игри. Волим свој посао и према њему се односим најпоштеније што могу.

НИКАД У МЕТРОУ

У “Роману о Лондону” Милош Црњански у једном поглављу описује: “Живот оних који су у граду тече мирно, улицама, парковима, биоскопима и пабовима, уз пиво. Све, па и аутобуси се крећу без журбе, спокојно. Јури само железница под земљом”. И одмах један интересантан детаљ и искрено признање Немање Матића:
– Када се све сабере, провео сам две године у Лондону. И никада се нисам возио метроом.

Оно што прво упада у очи је ваше кућно васпитање. Сећате ли се великих празника из детињства?

– Божић, Ускрс, Нова година, рођендани… Памтим их све и увек ми прија та породична атмосфера и окупљање. И данас када сам у Србији, углавном у време репрезентативних обавеза, обавезно одем до куће. На повратку у Лондон носим слике клинаца из краја који се брзо скупљају на улицама у Врелу. То је за мене и за њих увек велики догађај.

Како ћете прославити овај Ускрс?

– Играо сам у земљама где се верски календари разликују. Сада је и у Енглеској исти случај. И овде је фудбал празник и радост. Играли смо за њихов Ускрс, а догодиће се да играмо и за наш Ускрс. Идемо у госте Квинс парк Ренџерсу.

А куцање јајима?

– За празничну трпезу задужена је супруга Александра, а син Филип и ћеркица Теа су најлепши украс у сваком дану и за сваки празник. Нећемо пропустити прилику да се куцнемо јајима. Видећемо ко ће бити победник…

Како и са ким проводите слободно време у Лондону?

– Ту је Бане Ивановић. Најчешће смо са својим породицама. Када су верски празници одемо и до Цркве Светог Саве у Лондону. Увек је најважније да смо са својима.

Тресе ли вас носталгија?

– Можда раније, када сам био нешто млађи. Сада се уз супругу, дечицу и пријатеље све лакше и лепше подноси.

НЕ ПРОПУСТИТЕ…

Немања Матић ставио се накратко у улогу туристичког водича кроз престоницу Енглеске:
– Препоручујем пет ствари које не смеју да се не виде у Лондону. То су Хајд парк, Бекингемска палата, “Лондон ај”, Пикадили и, наравно, стадион “Стамфорд бриџ”. Сваки слободан тренутак користимо за породично фотографисање по граду.

Да ли је истина да је Лондон најбоље место за шопинг на планети?

– То не знам. Ја и кад кренем у шопинг, брзо се заморим. Спас тражим у првом кафићу.

Каква кафа се пије у Лондону?

– Добра, може се рећи врхунска, али ја се пре ухватим за цеђену поморанџу него за еспресо.

Да ли је истина да је Жозе Мурињо најбољи тренер на свету?

– Радио сам у каријери са врхунским стручњацима. Од сваког од њих сам учио најбоље ствари. Мурињо је потпуно посвећен свом послу, може се слободно рећи перфекциониста. Уживам у Челсију, а један од разлога је и рад са Мурињом.

Да ли ће Челси ове године освојити Премијер лигу?

– Сви се надају да хоће. Поглед на табелу нам прија. Имамо седам бодова предности и утакмицу мање у односу на Арсенал. Ипак, у фудбалу, као и у животу, ствари нису тако једноставне као што пише на папиру.

БРАТ УРОШ

Породица Матић има још једног врхунског фудбалера. Млађи Немањин брат Урош (24) тренутно је у холандској Бреди.

– Скоро сваки дан смо на вези. Иде му добро. Траже га и Македонци да игра за њих. И мене су тако Словаци “јурили” годинама – каже Немања кроз осмех.

Сада постоји могућност да се браћа у дресовима две земље поделе мегдан.

Извор: Вечерње новости