Београд – Нема нових немачких услова за отварање поглавља у преговорима о приступању Србије Европској унији, истиче у разговору Ернст Рајхел, специјални изасланик Немачке за Западни Балкан, Турску и земље ЕФТА.

– Постоје само теме које су увек биле на дневном реду бриселских разговора. Сви знају које су то теме – објашњава Рајхел, који је ове недеље у Београду разговарао са министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем, председником Демократске странке Бојаном Пајтићем и омбудсманом Сашом Јанковићем.

* „Британска“ резолуција о геноциду у Сребреници изазвала је незадовољство у Београду зато што Србија није претходно била упозната са тим предлогом. У српској јавности преовлађују интерпретације према којима је резолуција вид притиска на Србију. Шта мислите о тој иницијативи и реакцијама на њу?

– Двадесет година од Сребренице је важан датум и животна је чињеница да о таквим годишњицама има међународних активности. У оквиру тих активности такође је нормално усвајати резолуције у УН. Мислим да је у овој ствари корисно бити прагматичан, не и драматичан, и искористити прилику да се на тему осврне на отворен начин. Имали смо пре само неколико недеља стогодишњицу од масовног убиства Јермена у Турској. Било је много дебата.

* Да ли Немачка признаје геноцид над Јерменима?

– Председник Гаук одржао је говор у којем је употребљена реч геноцид. У парламенту још трају консултације у вези са резолуцијом. Оне ће бити настављене после летње паузе. Али, зашто је стогодишњица у вези са Јерменима била главна вест широм света? Зато што су се појавиле контроверзе. Да их није било, не би било ни огромне медијске пажње, нити дипломатских сукоба. Мислим да је средњорочно и дугорочно добар савет не правити контроверзе око таквих тема, какво је масовно убиство у Сребреници које су као геноцид окарактерисали Међународни кривични суд и Хашки трибунал.

* Да ли иницијатива може да наштети односима у региону у овом тренутку?

– Оно што шкоди регионалним односима јесте стварање контроверзи око оваквих питања или истрајавање на тим контроверзама. Мислим да би било корисно престати са драматизацијом.

* Из Немачке стижу препоруке да би Србија требало да заузме јасан став према Милораду Додику. Како ви видите односе између Београда и Бањалуке?

– Неки од политичких ставова председника Додика за нас јесу разлог за забринутост. Захтев да се одржи референдум о независности РС је један разлог. Други је његово противљење економским и друштвеним реформама које су требало да буду усвојене на ентитетском и на централном нивоу. РС је изашла са новим захтевима који не могу да буду усвојени за кратко време. Ако Додик буде ишао даље и ако буде показао фундаментално неслагање са овим реформским пакетом, то ће бити веома разочаравајуће, јер пакет треба да помогне БиХ да напредује ка ЕУ. Мислимо да би било корисно да сви, па и Србија, искористе свој утицај да РС доведу на позицију која би била конструктивна.

* Како видите забринутост у Србији и РС да би двадесета годишњица масакра у Сребреници и реформе у БиХ могли бити искоришћени за нарушавање позиције РС предвиђене Дејтонским споразумом?

– Не видим било какав сценарио према којем је РС у опасности. Средњорочно, међутим, БиХ је потребно уставно уређење које би јој омогућило да функционише ефективно. Садашња ситуација у смислу функционалности није задовољавајућа. Основни приступ ЕУ, међутим, јесте да сада оставимо по страни питања уставне и институционалне природе и усредсредимо се на теме које заиста дотичу свакодневни живот грађана, пре свега економске и социјалне. Не разумемо зашто је то проблем за неке у РС и за председника Додика јер то заиста не доводи у питање било какве надлежности РС.

* Премијер Вучић прошле недеље је оценио да су пред Србијом тешки дани поменувши неколико тема, између осталих прославу Видовдана. Планирано је постављање споменика Гаврилу Принципу у Београду. Стиче се утисак да постоји нелагода – како би то могло бити примљено у свету. Видите ли било какву контроверзу у овој свечаности?

– Гаврило Принцип јесте контроверзна историјска личност. У многим европским земљама на њега не гледају са одобравањем, па ако сте забринути због провокација са историјском конотацијом у другим областима, можда у вези са Сребреницом или операцијом „Олуја“, требало би да избегавате провокације у сопственој земљи.

* Шта очекујете од посете канцеларке Ангеле Меркел Србији и другим земљама у региону?

– Посета канцеларке је демонстрација наше активне посвећености европској будућности читавог региона, укључујући Србију. И да себе сматрамо блиским и пријатељским партнером Србије на путу ка ЕУ. Посета се организује како би подвукла ову поруку и показала да смо на истој страни.

* Обично су велика очекивања уочи посета тако утицајних званичника. Овога пута очекивање је хоће ли ЕУ ускоро отворити поглавља у преговорима о чланству са Србијом. Има ли разлога надати се великим вестима?

– И ми имамо велика очекивања према Србији – она у вези са политичким дијалогом са Косовом. Надамо се да ћемо коначно моћи да кажемо да је споразум о нормализацији односа из априла 2013. суштински примењен и да ће главни каменови спотицања бити уклоњени. Веома се надамо да ће онда ЕУ ове године бити у ситуацији да отвори поглавља.

* Могући успех предстојећих преговора Београда и Приштине у Бриселу би увећао шансе за то?

– Наравно, то увећава шансе. Чекамо имплементацију споразума. Споразум обавезује и нормално је да буде примењен. То су наша очекивања пре него што се отворе преговарачка поглавља. Мислим да је изгледно да предстојећи састанак у Бриселу неће донети толико резултата, да споразум одмах буде примењен у свим деловима. Имплементација није само усмени договор на састанку већ и рад на терену. Не мислим да треба имати претерана очекивања од посете канцеларке Меркел. Није сврха оваквих посета донети велике поклоне. Понављам: и ми имамо очекивања од Србије и надамо се да ће бити испуњена.

* Шеф дипломатије Ивица Дачић се жалио на додатне услове за отварање поглавља, у том смислу поменуо је 11 тачака Бундестага. Шта је за отварање поглавља важније – ЕУ или Бундестаг? У Србији преовладава уверење да све зависи од Немачке.

– Мислим да постоји велика збрка око тога шта су очекивања ЕУ. Успут, нема разлика у очекивањима ЕУ и Немачке. Једанаест тачака нису немачке тачке. У резолуцији Бундестага их нема. Мислим да се треба вратити суштини – примени споразума о нормализацији из априла 2013 и управити се – не на интерпретације и листе о којима се извештава – већ на актуелна питања која су добро позната. Уверавам вас да нема нових немачких услова. Постоје само теме које су увек биле на дневном реду бриселских разговора. Сви знају које су то теме.

* Председник Николић је ове недеље поновио да Србија никад неће увести санкције Русији. Можемо ли се надати да Србија никада неће бити доведена у позицију да Русији уводи санкције – то јест да ће ЕУ решити кризу са Русијом пре него што Србија током преговора дође у такву ситуацију?

– Сада очекујете заиста дугорочно предвиђање за које се бојим да га немам. Али како је Србија кандидат за чланство у ЕУ, а још није чланица ЕУ, очекујемо постепено – како се Србија буде приближавала ЕУ – прихватање ставова ЕУ. У овом тренутку очекујемо прихватање позиција ЕУ кроз владина саопштења, не нужно увођење санкција. Мислимо да је то могуће, али је очигледан недостатак тог саображавања ставова о Украјини и Русији.

* Немачка посланица у Европском парламенту Дорис Пак каже да већина у ЕУ која признаје независност Косова треба више да притисне пет држава које га не признају да промене став. Мислите ли да ових пет држава ЕУ треба да признају Косово и да ли Немачка на њих врши притисак, или их „охрабрује“ у том смислу?

– Знате да је наша позиција чврста да признајемо Косово као независну државу. Желимо да све друге државе ураде исто. Отуд, у сталном смо контакту са пет земаља које не признају Косово и охрабрујемо их да заузму исти став као ми.

* Мислите ли да ће то нарушити односе Немачке и Србије?

– Као што сам рекао, то је давнашња позиција Немачке. Признали смо Косово и нисам због те чињенице приметио било какав поремећај у нашим односима са Србијом који су веома добри.

* Последња рунда преговора о Македонији у Бриселу је пропала. Предвиђате ли нестабилност у овом делу региона и мислите ли да је напад у Куманову био изоловани инцидент, како је саопштила ЕУ?

– Не могу да спекулишем и да предвиђам, али сасвим смо забринути због ситуације у Македонији. Према нашим анализама, сада је главна тешкоћа политичка и институционална криза која је постала отворена и видљива откривањем аудио снимака. Они потврђују да постоји фундаментални недостатак функционисања независних институција и изборног процеса у Македонији. Желимо да видимо транзициону фазу која ће бити окончана слободним и поштеним изборима који би поново успоставили поверење грађана у институције. Жалимо што су последњи преговори попали, али надамо се да ће ускоро бити настављени.

* Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић сугерисао је да би канцеларка Ангела Меркел током предстојеће посете Србији могла да у Крагујевцу ода пошту цивилима које су 1941. стрељали нацисти. Шта мислите о том предлогу?

– Немачка влада у многим европским земљама посетила је меморијале и места страдања за време рата. Нема недостатка немачког учешћа на таквим догађајима. Министар Штајнмајер недавно је био у Волгограду, некадашњем Стаљинграду, и узео учешћа у једној таквој манифестацији. Дакле, не мислим да у принципу има било каквих тешкоћа да се тако нешто учини, али није ми познато да је конкретно планирано да канцеларка Меркел то уради баш током предстојеће посете.

(Данас)

Ознаке: Ангела Меркел, Ернест Рајхел