Овај инкриминишући снимак, где Јовановић показује где и како је вежбао да убије покојног премијера Србије Зорана Ђинђића, само 10 дана пре атентата, био је више од 10 година забрањен на суду.

На снимку се види како Звездан Јовановић у присуству његовог адвоката, истражног судије, тужиоца и оперативаца УБПОК-а 2003. године на Фрушкој гори показује место где је испробавао пушку десетак дана пре убиства премијера.

На снимку се види како полиција пита Звездана да ли препознаје капију и пут.

Како се збила једна од највећих драма у политичком животу Србије у последњих неколико деценија?

Најбоље је да кроз приче и исповести самих учесника, извршилаца и помагача великог злодела, која се у многим важним детаљима подударају, прегледамо како је протекао тај злокобни дан. Како се то, гледано кроз њихову призму, одигравало.

Погодно место за пуцање снајперском пушком пронашли су Нино Константиновић и Александар Симовић, у згради у Улици Адмирала Гепарта 14. Са прозора другог спрата, празне канцеларије број 55, чист и јасан је поглед на двориште зграде Владе Србије.

Три дана узастопно, око 10 часова у ову зграду долазили су Звездан Јовановић, Нинослав Константиновић и Александар Симовић. У великој торби носили су снајперску пушку, а, ради прикривања намере, и калем са продужним електричним гајтаном, тзв. моталицу, и кесе са фарбом.

Чекајући долазак председника Владе, сваки дан су боравили у канцеларији број 55, до 14-15 часова.

„Где је тачно шта било, да ли се сећаш“- пита жена полицајац.

„Ма, немам појма ни ја тачно. Највероватније да сам на тој новини испробавао, да, ту сам пуцао. То је то…“- одговара Јовановић, док полицајци доносе новинску хартију, кроз коју се види да је прошао метак. Полицајци саопштавају тужиоцу да је новина са укрштеницама била прекривена опалим лишћем и граном „за коју је вероватно била закачена“ и да је пронађена и чаура.

Звездан са асфалтног пута показује три папирне мете окачене о три дрвета на размаку од по неколико метара и потврђује да је то тако изгледало.

„Да ли сте били сами или са још неким“- пита полицајац.

„Да, био је кум мој Миле Луковић“- одговара Јовановић.

„Каква је муниција била“-полицајац тражи детаљнији одговор.

„Пун оквир, 20 метака, 38 милиметара“- одговара Јовановић.

„Кажете да сте пушку после тога вратили у гепек и да сте се задржали ту. Нисте се потрудили да пронађете чауре“- инсистира полицајац на дужем одговору.

Не. Ја сам возио. Дао сам куму да постави мете, отворио врата аута и са десног седишта пуцао“-полако се присећа Јовановић.

„Сели сте у кола и вратили се. Ви сте, у ствари, хтели само да испробате пушку“- полиција испитује.

„Да, Задржао сам се овде само десетак, дванаест минута“- каже Јовановић.

„Ево, поновите и тужиоцу“-каже полицајац.

„Нисам схватио од кога сте пушку добили“- пита тужилац.

„Нећу рећи ништа више од оног што сам рекао у истрази“, одговара Јовановић.

„Је ли из те пушке убијен премијер“-пита тужилац.

Звездан се смеје…

„Нећете да кажете то“- пита и жена полицајац.

Звездан се и даље смеје…

Одбрана је на све начине покушавала да спречи да се видео-снимак уврсти међу доказе и да се јавно емитује, док је тужилаштво чинило све да убеди судско веће да снимак разматра приликом одлучивања о пресуди.

Снимљени материјал је после бројних расправа и различитих судских одлука средином јануара ове године приказан присутнима у судници. Пред крај претреса, веће судије Нате Месаровић одлучило је да снимак не може да се користи као доказ на суђењу зато што, како је наведено, закон не прописује показивање лица места од стране осумњиченог. Са таквом одлуком сложио се и Врховни суд.

Одбрана је захтевала да се и исказ Звездана Јовановића дат у полицији не уврсти у доказе. Због тога су као сведоци саслушавани Миле Новаковић, тадашњи шеф УБПОК-а, Родољуб Миловић, начелник криминалистичке полиције, као и Јовановићев први адвокат Весна Радомировић. На крају поступка суд је ову изјаву уврстио у доказе.

Прво званично саопштење 12. марта 2003. године

„Терористичко-криминални акт завере реализован је у потпуности дана 12. марта 2003. године, око 12.30 часова. Лишен је живота председник Владе Републике Србије др Зоран Ђинђић, у Улици Немањина број 11, на простору испред петог улаза зграде Владе Републике Србије.

Из канцеларије број 55, на другом спрату зграде „Геозавода“, у Улици Адмирала Гепрата број 14, снајперским хицем из пушке марке „хеклер и кох“, калибар 308 винчестер, Звездан Јовановић је једним метком, који је прошао кроз срце, лево плућно крило, слезину и јетру, са улазом у десном низдојкином пределу грудног коша и излазном раном на леђима, на споју грудног коша и трбуха, лишио живота председника Владе Републике Србије др Зорана Ђинђића.

Звездан Јовановић је испалио још један метак из исте пушке којим је погодио Милана Веруовића, службеног пратиоца председника Владе, у предео препоне са десне стране, наневши му тешке телесне повреде опасне по живот.“

Извор: Србија данас

Ознаке: забрањенуи снимак, звездан јовановић, Зоран Ђинђић, убиство Ђинђића, Црна хроника