Прочитај ми чланак

ЦИПРАС МЕРКЕЛОВОЈ: Ево, хоћете и сако да узмете?

0

grcka vlada cipras-a

Права драма одвијала се током драматичне ноћи између недеље и понедељка, током тешких и затегнутих преговора Грчке и њених кредитора.

„Ако сте одлучили истерати Грчку, будите одговорни да то и кажете!“, напао је италијански премијер Матео Рензи непопустљиве колеге у Бриселу, предвођене Ангелом Меркел, пише хрватски Јутарњи лист.

Било је у тој ноћи свега. Наводи се да је немачки министер финансија Волфганг Шојбле у једном моменту, изазивачки, рекао шефу ЕЦБ Марију Драгију: „Зар мислиш да сам будала?“

Драгију није преостало друго него да се господски дигне – није лепо рећи: „Не!“ званичнику у колицима. У наставку седнице у рану зору у понедељак, кажу да је грчки премијер Алексис Ципрас у једном тренутку скинуо сако и понудио га Ангели Меркел уз речи: „Хоћете ли и ово узети?“

Све су те индискреције приспеле из редова самих делегација, али се Рензи постарао сâм (иако не лично) да његове речи стигну до италијанских новинара.

Укључујући и злобну примедбу једног од његових сарадника када су се Туск, Ципрас, Меркел и Оланд повукли разговарати у „ужем кругу“: „Тај формат, с обзиром на резултате, није донео баш ништа…“

Признавши да је Ципрас „први погазио пакт референдумом“, Рензи је оценио: „Стање је сложено, али Европа је потребна на многим бојиштима, попут украјинске кризе, па исламистичког тероризма, па нуклеарних преговора с Ираном, па Либије…“ Касније у ноћи то је још заоштрио: „Ту напољу Медитеран гори, у Украјини се пуца, а ми овде да расправљамо о томе колико канала сме имати грчка јавна телевизија?“

И Рензи се поставио ултимативно: „Доста је играња речима. Или склопимо споразум или нека они који му се противе то кажу овде и одмах. Како год да изађемо из ове дуге ноћи, остаће рушевине, на којима ће требати поново градити.“

Не лаје пас села ради: и Италија има голем јавни дуг, али бар претежно унутрашњи. И мимо тога у Италији је утисак да су последње две недеље дала пун ветар у једра антиевропском популизму, да је у непопустљивом рвању између националних егоизама, каматарских с једне стране, шићарџијских с друге, страдала ако не Европа, а оно сигурно њена Унија, оцењује хрватски лист.

(Јутарњи.хр)