Прочитај ми чланак
Засипајући каменицама српског премијера Александра Вучића, муслимански фанатици, подгревани Бакиром Изетбеговићем, направили су међународни скандал.
Разбеснела гомила је скандирала „Алах акбар!“ и „Убиј Вучића!“. Организатори догађаја су се, очигледно, припремали за ту акцију. Незамислив број полицајаца, представника европских тајних служби и личног обезбеђења вип-особа из САД и Европске уније су „превидели“ провокаторе.
Сарајевске власти нису успеле да формирају „безбедну зону“ за високог госта из Београда!
Можда је Бакир Изетбеговић више размишљао о почасним гостима из Вашингтона – пријатељима свог оца Алије, о 42. председнику САД Билу Клинтону и екс-државном секретару, госпођи Мадлен Олбрајт. Зато што само они знају истину о „трагедији у Сребреници“. И не дај Боже да свет сазна сву истину о ономе што се догодило 11. јула 1995.године. Много је једноставније било измислити бајку која опстаје већ 20 година. А уколико се, сваки пут њој „додају“ нове верзије и муслимани доводе до тога да, опијени локалним муфтијама и националистичким босанским медијима, не стидећи се стотина телевизијских камера и новинара из целог света, прете обрачуном руководиоцу једне државе, тешко је рачунати да ће у скорије време доћи до смирења ситуације.
Дејтонска Босна, коју су формирали наведени Клинтон и Олбрајтова, одавно је затрована отровом национализма. То се највише осећа код муслимана које религиозни наставници у току проповеди стално засипају националистичким идејама. Такво „васпитање“ даје овакве резултате. Млади се „издувавају“ навијањем на фудбалским утакмицама, посебно када гостују тимови из Србије. Сада су муслимански фанатици дошли дотле да су напали државну делегацију из Београда. Маске су скинуте. Европа и САД, разрађујући пи-ар пројекат „Сребреница“ су још једном показали своја права лица.
