Државна агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) по налогу Тужилаштва БиХ већ неколико месеци води истрагу у вези са ратним дешавањима у Котор Варошу (граду у Републици Српској), сазнаје Пресс РС.

Спискови на којима се налазе и обични војници који нису имали везе са злочинима, као и људи који нису учествовали у рату, подгревају сумњу да Тужилаштво БиХ врши плански притисак на Србе из Републике Српске у циљу њиховог застрашивања и приморавања на исељавање.

На мети истраге су чланови војног и политичког руководства ове општине из тог периода, али и велики број појединаца који нису били на било каквим функцијама током ратних дешавања, па чак и лица која током рата нису била, не само у Котор Варошу, већ нису била у БиХ.

СИПА је сачинила два списка на којима се налази скоро 200 имена и од Полицијске станице Котор Варош затражила да им достави документацију из војне евиденције за све људе са списка. Никоме у Котор Варошу није јасно на основу чега су сачињени фамозни спискови који су узбуркали јавност у целој општини, јер се на њима налазе и мртви, као и особе које су одселиле из Котор Вароша неколико деценија пре почетка рата. Поред тога, на списковима СИПА се налази по неколико људи са истим именом и презименом из чега се кристално јасно види да су спискови прављени насумично и са циљем да се људи узнемире и узбурка ситуација у овој општини.

Током рата био у Србији

Прво име на првом списку на којем се налазе 83 имена је Душан (Васкрсије) Новаковић (1959), а реч је о човјеку који деценијама живи у Србији, где је био и током рата. Његова кривица је очигледно у томе што је имењак и презимењак првог команданта которварошке бригаде који је преминуо пре неколико година. Послије Новаковића, на списку се налази Милорад (Миодрага) Каламанда, затим Александар (Петка) Петровић, потом Миодраг (Јове) Сердар, а онда две особе под именом Боро Тепић, од којих је један рођен 1962, а други 1972. године. После њих на списку су три Милорада Ђекановића рођена 1948, 1958. и 1963. године.

Тата, јеси ли ти био у рату?!

По Котор Варошу су почели да збијају шале на рачун фамозних спискова који већ неко време круже по овом месту. Колико су спискови бесмислени најбоље показује то што клинци задиркују очеве зато што их нема на списку.

– Тата, јеси ли ти био у рату и како те нема на списку?! Па сви говоре да тамо има свачији тата – каже један Которварошанин коме је, како тврди, његов син озбиљно поставио овакво питање.

Следећи на списку је Слободан Жупљанин, па Недељко Ђекановић, Сретко Мајсторовић, Манојло Тепић и Момчило Комљеновић, а потом два покојника Слободан Дубочанин и Здравко Пејић. После њих следе тројица Чеда Ђукића рођени 1936, 1952. и 1963. године, онда Здравко Жутић (1953), па двојица Славка Ђурића рођена 1942. и 1958. године. Следе Вукашин Шебић и Живко Кршић, па Драган Каламанда рођен 1937. године и његов имењак рођен 1957. године, а онда још један покојник – Јован Ђекановић (1959). После њега је Анђелко Станић, па поново покојник Вукан Кузмић, а онда Маринко и Мирко Божић, па Радован Нарић (1966), затим Радован Ђукић (1960), па покојници Предраг Цицмановић и Ненад Кузмић, па Жељко Нарић (1970).

Понављање имена

СИПА се интересује за четворицу Мирослава Кузмића који су рођени 1955, 1961, 1971. и 1973. године. Потом следе Ново Тривуновић (1951) и Чедо Тривуновић (1959), па Жељко Кузмић (1970), Бране Нарић (1972), Жарко Микић (1959) и још један покојник Вујадин Љубобратовић. После њега на списку су Витомир Ђукић (1962), Слободан Јурић (1964), Бранислав Стојановић (1958), Душко Ђурић (1959) и Горан Кршић (1964), а онда двојица Живорада Гајанина рођених 1957. и 1959. године. Следећи је поново покојник Љубоје Гаврић, потом Зоран Момић (1957), Живко Берак (1961), Ђурађ Кушљић (1955), па поново покојник Здравко Кршић, а онда Весељко Кузмић. Послије њега на списку су два Зорана Ђекановића рођена 1967. и 1968. године, па два Славка Товиловића рођена 1960. и 1971. године, па још један покојник Ђорђо Жутић. Следе Ново Дубочанин (1953), па два Ранка Дубочанина рођена 1960. и 1969. године, затим још један покојник Рајко Сердар, онда Горан Ђурић (1969), па Радован Ђукић (1951) и његов имењак рођен 1960. године, а потом поново покојник Дамир Дубочанин. Слиједе Миленко Главаш (1970), Миленко Товиловић (1967), Слободан Тешић (1965), па поново покојник Илија Шелвер. На крају списка су Жељко Маринковић (1971), затим покојни Никола Јосиповић, потом Војислав Кршић (1956), па покојни Гојко Столић после кога се понавља име Момчила Комљеновића, а последњи на списку је још један покојник Миле Цвијановић.

(У сутрашњем броју објављујемо други списак СИПА на којем је 114 имена)

(Прес РС – НСПМ)

Ознаке: Котор Варош, Срби, хајка