Прочитај ми чланак
Прогресивна студентска организација „Искра“ из Словеније организовала је Међународну студентску конференцију у Љубљани (27. и 28. марта), на којој су учествовали Студентски пленум (Македонија), Пëр Университетин (Албанија) и Студентски фронт (Србија).
Серијом трибина и дискусија разматрана су важна питања студентског покрета:
– Стање у високом образовању у овим државама?
– Искуство на пољу студентског организовања?
– Будућа сарадња студентских организација на Балкану?
Представници Студентског фронта – Коста Ристић и Марко Шовић истакли су кључне одлике система високог образовања у Србији: најпре, његову недоступност омладини из радничких, сеоских породица и социјано угрожених слојева; затим, све мањи квалитет образовања услед примене „болоњског процеса“ који има задатак да подреди систем образовања логици капиталистичког тржишта одн. логици профита; и напокон, све већу приватизацију образовања фаворизацијом приватних факултета.
Кроз презентације о стању у високом образовању закључено је да је ситуација слична и у другим земљама, нарочито у погледу проблема са приватизацијом образовања и „болоњским процесом“ који се своди на систем сакупљања бодова, што посебно угрожава студенте који морају да раде током студија. Поред сличности, наравно, постоје и разлике – као нпр. чињеница да је у Словенији образовање већ бесплатно, иако постоји тенденција да се оно поново наплаћује.
Искуства студентског организовања показују да је основна сличност незадовољство званичним системом студентског представништва. Студентски парламенти не само да се не боре за интересе студената већ неретко представљају институционалну препреку каналисању студентских захтева и интереса, што је њихова одлика не само у Србији већ и у другим земљама.
Разлике у форми студентског организовања проистичу из различитих околности у којима се налази студентски покрет и различитих проблема са којима се суочава. Представници Студентског фронта истакли су да је у студентском покрету у Србији отпочела нова фаза студентског покрета онда када је оформљена борбена студентска организација – Студентски фронт.
Искуство студентских зборова и пленума какво је данас актуелно у Македонији, за студентски покрет у Србији представља искуство прошлости, које показало да „директно-демократски“ студентски пленуми/зборови имају своју прогресивну улогу у одређеном тренутку – буђење студентске борбе коју су студентски парламенти пасивизирали и отуђили од студената.
Њихова прогресивна улога је привремена, временом се они раслојавају услед тога што се на њима сусрећу појединци из различитих социјалних слојева. Ту околност треба искористити да се студенти из радничке класе окупе у своју организацију кроз коју ће каналисати своје интересе и водити класну борбу.
Студентски збор на блокади Филозофског факултета у Београду 2014. постао је манифест контрапродуктивног карактера „директне-демократије“. Он је испољио многе негативне одлике, између којих су:
– Скривена хијерархија – која настаје услед чињенице да се на збору испољавају лидери, ауторитети којима се више верује и који око себе окупљају групе присталица. Ови појединци крију своју одговорност иза колективитета. Њих је немогуће сменити, јер их нико није бирао или за њих гласао. То условљава да је директно-демократски збор/пленум – суштински недемократско тело
Формализам – иако оптужују све организације (између осталих и Студентски фронт) да су „бирократске“, апологете „директне-демократије“ не увиђају да збор/пленум пати од формализма, јер се ни мање важне одлуке не смеју препустити појединцима, већ се за њих мора сазивати читав збор, те на тај начин расипати енергија и кочити ефикасност борбе.
Догматизам – продукт је крутог, некритичког става да одређена форма организовања и борбе нужно води резултату. Заборавља се, или се не зна да форма прати сарџину. Догматизам се нпр. испољио „секташким“ и ексклузивистичким приступом према привременом савезу Студентског фронта и СКОНУС-а на протестима 2014. Пуританистичка форма борбе кроз „директну-демократију“ и унапред догматизовани став да са СКОНУС-ом не вреди сарађивати показали су да за збору/пленум није битно „за шта се боримо“ већ „ко се бори“. Неразумевање да је СКОНУС полуга притиска на министарство, одвели су збор у изолацију од остатка студентског покрета.
Истичући све ове одлике, наши представници су закључили да не може чудити чињеница да су фашистичке групације добиле простор и подршку на „директно-демократском“ збору, те да је „склопљен брак између анархиста и фашиста“. Став је Студентског фронта да студентски пленум/збор, мора остати база студентске борбе али са неопходном интервенцијом – оснивањем штрајкачког одбора у који би се демократски бирали појединци и који би се могли сменити у сваком тренутку.
Сва ова искуства са поља студентског организовања у Србији, процењена су од стране других делегација као изнимно значајна и поучна.
Огромна пажња на конференцији посвећена је питању будуће сарадње међу окупљеним организацијама. Представници наше организације истакли су да Студентски фронт може сарађивати са сваком организацијом са којом има заједнички основни интерес – свима доступно квалитетно образовање. Управо је тај захтев, на иницијативу наших представника и усвојен као почетна платформа. Као и намера да се око њега окупе прогресивне студентске организације и из осталих држава на Балкану.
Захтев за квалитетним образовањем треба конкретизовати у захтев за укидање „болоњског процеса“ што је за сада остављено као перспектива. Током конференције, наши представници су истицали да је „болоња“ кључни проблем у систему високог образовања, али да кључну препреку његовом отклањању представља присуство империјалистичких снага НАТО пакта на балкану.
Међународна студентска конференција у Љубљани свакако представља значајан корак напред у повезивању, координисању и сарадњи студената на Балкану. Сву захвалност дугујемо организацији „Искра“ на њеној успешној организацији и реализацији. Још већи и значајнији кораци нам тек предстоје, а до њих води само свакодневна организована борба.
Ми смо студенти – нисмо клијенти.
Један свет – једна борба.
Студентски фронт
Секретаријат
02.04.2015
