“Хеј Словени”,”Сред Балкана сунце сија” стихови који и данас међу многим људима изазивају помешана осећања, код неких усхићење а код неких нелагоду али су свакако саставни део наших живота бар код оних генерација које су сачињавале део накадашњег југословенског друштва.

А како се дошло до Југославије….?

Српска немањићка средњевековна држава је највеће војно,правно и културно достигнуће у дотадашњој историји словенских балканских народа.Почевши од родоначелника Стефана Немање преко Светог Саве и Стефана Силног Душана па све до Светог Кнеза Лазара ова српска плодотворна лоза је оставила упечатљив траг у времену,велико бреме наследницима али и јако вино(хришћанско и слободарско) од ког су се опијале све потоње генерације све до данашњих дана.Бој на Косову(Видовдан,1389) који је био полазна тачка суноврата тадашњег српког царства постао је и вечна тапија српске верности у Васкрслог Господа Исуса Христоса и спремност на жртвовање зарад слободе и Православне Истине. Са таквим наслеђем Срби су релативно успешно издржали више вековни период под мухамеданском османлијском влашћу држећи се народног предања и светосавске српске цркве као светионика нове слободе.

Под турском влашћу део православног становништва милом или силом прихватио је Ислам(касније ће тај њихов верски дух надвладати онај родно крвни од кога су потекли). Жеља за том новом слободом изнедрила је Први(Карађорђе) и Други(Милош) српски устанак који су на крају довели до формирања слободне српске државе на обронцима посрнулог турског царства.У то време покушавано је додуше безуспешно уједињење Србије са независном српском Црном Гором(Петар I Петровић и Петар II Петровић Његош) али су и ти покушаји итекако оставили траг и утицали на потоње тежње и мисли ка уједињењу свих Срба и свих јужних Словена у једну братску функционалну државу.

Након ових догађаја свест о јужно словенском па и балканском јединству се распламсала међу српским интелектуалцима али и међу представницима римо-католичких Хрвата оличена у бискупу Јосипу Јурају Штросмајеру(његово југословенство је било нешто различитије од српског али је и као такво ипак доприносило великој југословенској идеји).Француска и америчка револуција као и стање у већ пољуљаном феудалном отоманском царству итекако су утицали на формирање српске националне свести и мишљења тадашње српске интелектуалне елите која је из свих ових догађаја видела шансу за српску па и балканску ренесансу у потпуно новим оквирима и односима. Из тог периода посебно се издвајају

ИлијаГарашанин(Начертаније),Светозар Милетић и Светозар Марковић као носиоци једне интегративне идеје али опет свако на свој начин.Идеје Гарашанина и Милетића су биле родољубиве и национално српски обојене док је код Марковића више предњачила социјална свест о положају радништва и сељашатва не марећи много о томе у којим се државним границама ти сталежи налазе.У том периоду владалачка династија Обреновић више је водила локалну али и аустрофилску политику на уштрб националне изузев светлог примера Књаза Михаила Обреновића који је због своје изразито националне политике убијен у топчидерском атентату.

Након мајског преврата 1903. године напокон на српски престо долази национално свестан Краљ Петар I Карађорђевић,прекаљен у многим борбама као Петар Мркоњић.Краљ Петар(чика Пера) био је у том тренутку остварење српских снова,владар по мери народа и човек способан да покрене Србе на нове изазове то јест на све српско уједињење што је кроз Балканске ратове 1912.г и 1913.г и остварено(осим Босне и крајишких Срба).Није тадашња Србија имала времена да кличе и да се диви косовским ослободиоцима јер је на њена врата већ закуцала Аустро-угарска несрећа.Гаврило је пуцао,Фердинанд издахнуо и Принцип је силу надвладао.Велике победе на Церу и Колубари,београдско жртвовање(мајор Драгутин Гавриловић),мојковачко пожртвовање(сердар Јанко Вукотић),албанска голгота и на крају незадрживи победнички солунски пробоји винули су српског сељачког војника у светске висине.

Јуначки на својим плећима изнео је српски сељак свако слово Нишке Декларације „… Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца.

Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси. У тој борби српски народ нема избора, јер се између живота и смрти не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаквом истом несаломљивом енергијом и с каквом се пре сто година борио за свој васкрс из Косовске гробнице „. Колико се само Србија напрезала и мучила као мајка у порођајним мукама да из своје дражавотворне и плодотворне материце породи ново чедо Југославију и да је задоји из својих мученичких и крвавих дојки надајући се да ће њена кћер имати све што матер није и да ће њена кћер испунити све оне најбоље мајчинске жеље али…Родила је мајка али у детету и три личности,три велике и јаке вере(Православље,Римо-католицизам и Ислам),три културе,велико бреме и за тадашње империје а камоли за новорођену државу(Краљевину СХС а од 1929 Краљевина Југославија). Оно што је у неким временима 19-ог века некима био само идеал и санак пусти одједном се у вртлогу светских догађаја изнедрило као реалност иостварење свих јужнословенских снова, саздана је и рођена Југославија .

Југославија.Стварана и сневана као романсијерска идеја идеалиста и националиста као животно решење за све словенске народе начичкане на балканском делу европског континента Југославија је практично преко ноћи постала правни чинилац и заиста је засијала сред немирног Балкана тако да су њени зраци болно заслепели и заболели римо-англо-германски део Европе који је увек сматрао да је на њима да господаре и одређују судбину словенских народа на евро-азијској плочи.Самим конституисањем млада и несазрела Југославија добила је уместо сватова читаве легионе непријатеља који су насрнули да јој распарују оно скромно свадбено рухо 01.12.1918.. Та мучно добијена децембарска срећа за многе је била несрећа и повод да се што брже укључе у поступак њене дестабилизације и слабљења.

На југословенску(српску) жалост са историјске сцене нестала је њена потпора са истока Руска Царевина коју је заменио Савез Совјетских Социјалистичких Република ,држава која никако није била наклоњена монархистичкој Југославији и која је преко своје испоставе КПЈ(комунистичка партија југославије) радила на унутрашњем подривању народа ка стварању револуционарне климе.Са друге западне стране предњачили су ватикански интереси за стварање снажне римо-католичке бране у страху од ширења Православља према западу па су у ту сврху мобилисани сви ресурси римо-католичке цркве како би хрватски католички живаљ био што вернији Папи и како би им сломио сваки вид ширег словенског осећаја .Такав утицај Ватикана на Хрвате се итекако одражавао на унутар југословенске политичке прилике продубљујући кризу односа између Срба и Хрвата а на крају је довео и до стварања бановине Хрватске.Римска курија никако није могла да преболи судбину Аустро-угарске као најкатоличкије државе у модерној историји,ломљење осовине Беч-Пешта католички прваци су доживели као губитак примата римо-католичке цркве у средњој и јужној Европи а релативно велика јужнословенска држава са српским православним краљем на челу свакако им је била кост у грлу.Колики су били ватикански притисци најбоље се видело у кризи око наметања потписавања по краљевину неповољног Конкордата са Ватиканом.

Томе треба додати и интересе краљевина Италије и Британије који се најбоље огледају кроз Рапалске споразуме који су исцрпљивали младу југословенску краљевину и стварали плодно тло за трвења између Срба и Хрвата због губитка дела јадранске обале(Истра,Задар и неколико острва).Муслимански део становништва се више бринуо за то да задржи своје поседе и делимичне привилегије које је имао за време Турака и Аустоугара него да се нешто национално освести(ка народу из ког је потекао) и тако профилише а то се види и из њиховог политичког деловања које је било оличено у Југословенској муслиманској странци(организацији). Тај адолесцентски период српске ћерке Југославије био је итекако буран и растрзан тако да је у многим периодима она била као подељена личност тешко се носећи и са унутрашњим и спољашним изазовима.Појава национал – социјалистичких,фашистичких и комунистичких идеја није заобишла ни младу Југославију ,као свака адолесценткиња ни она није била имуна на тадашње модерне тековине и размишљања.Агресивна хитлеровска Немачка као надирућа снага у Европи притисла је и Југославију .27-ог марта 1941.г. српски народ је опет из себе испољио свој слободарски борбени дух и рекао НЕ Хитлеру коме се до тад већ клањала скоро читава Европа али не и српски сељак .

Та српска непокорност је разјарену германску звер распомамила да 6-ог априла 1941.г. избљује ватру из штука и месершмита по београдској нејачи и да сравни југословенски престони град .Док је Београд плакао Загреб се умивао и облачио у независно хрватско рухо скројено у Берлину и Риму.Клерикално фашистичка држава Хрватска потпомогнута од Немаца узима у руке римо католички крсташки мач и креће да њиме сече и покрштава све што је православно(насилно је из православља у римо католичанство покрштено скоро 250 000 Срба по статистици злочинца Алојзија Степинца који се тиме хвалио Папи) .Та држава је доживела свој процват али процват на јасеновачком пољу у виду каменог цвета као спомен на место на коме је та НДХ на свиреп и монструозан начин лишила живота преко 700 000 Срба,Рома,Јевреја и часних Хрвата. Срби су се овој фашистичкој немани супротставили у покрету Југословенске војске у отачџбини под вођсвтвом Ђенерала

Драгослава Михаиловића и Народно ослободилачком покрету под командом Јосипа Броза Тита. Оба покрета и ако један националистички а други комунистички уз идеолошке разлике ипак су били југословенски настројени.Доласком Црвене Армије Титова опција је остварила превагу и тиме дошла у могућност да имплементира своју југословенску визију обзнањену у Јајцу 29.11.1943.г..Иако је опет изнео главнину борбе и доживео геноцид од стране Хрвата српски народ је пружио братску руку и ушао у државу „помирења” занемарујући своје интересе и подређујући их интересима нове Југославије.Да ли је опет преовладала мајчинска љубав Србије и поред боли које јој је ћерка Југославија нанела ? У тој новој Југославији(НРЈ,ФНРЈ и на крају СФРЈ) српски народ иако јесте доживео одређени економски бољитак није решио своје национално питање већ га је само закомликовао дозвољавајући да се на компактној српској земљи стварају вештачке покрајине(Војводина и Косово),ново измишљене републике Црна Гора и Македонија и дозвољавајући да највеће српско стратиште Јасеновац буде у границама Хрватске.Овакво неприродно стање довело је до урушавања и ове Сфрј а српски народ отерало у нове трагедије и збегове . Оно што римо-англо-германски интереси нису успели да остваре након пропасти Краљевине Југославије успели су веома успешно након распада Сфрј .Мајци(Србији) су дете(Југославија) убили а мајку осакатили хирушки прецизно одсецајући њене виталне удове(Косово,Црна Гора,Република Српска Крајина,Република Српска,Македонија) .Да ли је то стање са којим требамо да се помиримо ?

Међу свим народима бивше нам државе(Сфрј) жал за Југославијом је и даље најизраженија међу Србима упркос свим страдањима и невољама које смо као народ поднели у југословенском периоду. Можда је то неки српски мазохизам као у оној народној да се несрећна љубав највише воли али је свакако и последица српске свести да су херојске кости наших дедова биле темељ обе Југославије.Срби Југославију нису издали зато је и осећају и са сетом је се сећају па чак и надају .

Са речима старе химне сам почео па нек се са Химном и заврши макар као спомен онима који су у њене речиверовали . Ко хоће нек устане!

Хеј Словени, јоште живи

Дух наших дедова

Док за народ срце бије

Њихових синова

Живи, живи дух словенски

Живеће веков’ма

Залуд прети понор пакла,

Залуд ватра грома

Нек’ се сада и над нама

Буром све разнесе

Стена пуца, дуб се лама,

Земља нек’ се тресе

Ми стојимо постојано

Кано клисурине,

Проклет био издајица

Своје домовине!

(СРБИН.инфо – Никола Стојановић)

 

Ознаке: Југославија, Никола Стојановић, српска историја