Прочитај ми чланак
Бивши командант муслиманске војске у Сребреници Насер Орић који се тренутно налази у притвору у Швајцарској поручио је да „одатле у Србију жив неће“.
Орића је у притворској јединици затвора крај Женеве посетио начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић који је „Дневном авазу“ пренео Орићеву поруку.
„Ја сам држављанин БиХ и као такав не бежим од органа гоњења државе која има своје правосудне органе, који могу да ме гоне. Не бежим од тога да ми Хаг поново суди, а не бежим ни од тога да ми суди Швајцарска, ако жели. Али одавде жив у Србију нећу“, поручио је Орић који је по потерници Србије ухапшен 10. јуна.
Дураковићје након посете Орића, рекао да је уочио одређену напетост код некадашњег сребреничког команданта, „који је свестан да ово више није правно питање, већ политичка игра“.
„Надам се да ће адвокати убрзо имати неки свој став према швајцарском суду који ће деловати и пустити Насера на слободу“, додао је Дураковић.
Подсетимо, Интерпол Србије расписао је у фебруару прошле године потерницу за Насером Орићем јер га српско Тужилаштво за ратне злочине сумњичи за злочине над Србима у Подрињу 1992. године.
Сумња се да је Орић са још четворицом осумњичених 12. јула 1992. године починио ратни злочин против цивилног становништва у месту Залазје, Доњи Поточари, у општини Сребреница, на истоку БиХ.
Насер Орић и још четири осумњичена терете се да су том приликом убили девет цивила српске националности.
Поред Орића, међународна потерница је расписана и за ратним начелником Полицијске станице у Сребреници Хакојом Мехољићем и још тројицом Бошњака. Орић тврди да то „не може бити случајно“ и да за то нису, како је казао, „криви Срби, србијански лобији и службе“, већ власти БИХ.
Насер Орић, који је пред Судом у Хагу правоснажно ослобођен одговорности за злочине над Србима, је по расписивању потернице изјавио да ће га Србија и РС прогањати док је жив.
2008. године Хашки трибунал је правоснажно ослободио ратног заповедника муслиманских снага у Сребреници Насера Орића кривице за неспречавање злочина над Србима 1992. и 1993. године.
Извор: Б 92
