У ексклузивном интервјуу за „Србин.инфо“ академик Игор Панарин, један од креатора модерне руске дипломатије и аутор идеје о Евроазијској унији, говори о српско-руском савезу, украјинском грађанском рату и западној агресији на словенске православне народе.

Сведоци смо новог западног похода на Русији, слично онима из 1812. (Наполеон) и 1941. (Хитлер) године. Где је данас фронт одбране Русије, на својим границама или у Кијеву, Београду, Атини, Берлину, па чак и у Вашингтону?

Безбедносни изазови

Игор Панарин био је протекле недеље био учесни округлог стола одржаног у Народној Скупштини Србије под називом „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“ (организатор Фонд „Слободан Јовановић”).

 – Фронт одбране Русије је наравно глобалан, пошто и напад нас долази из различитих делова света. Напад на Русију долази и из УН где наш амбасадор Виталиј Чуркин ради одличан дипломатски посао и задаје с правом огромне главобоље амбасадорима који долазе из западних држава.

Исто тако добро, руске интересе заступа и брани Андреј Келин у ОЕБС-у, као и руски представник при ЕУ Владимир Чизов, кога лично и познајем. Успех руске дипломатије је и то што седам држава ЕУ не подржавају санкције Брисела према Русији.

У одбрани Русије веома важну улогу имају и руски медији. Ту бих пре свих похвалио телевизију „Раша тудеј“, као и новине „Космолскаја правда“.

Када су у питању оружане снаге, Русија је у последњих пар година веома напредовала. Важно је да је оформљен Ситуациони војни центар, сличан Центру који је оформио Стаљин за време Отаџбинског рата против нациста.

И рећи ћу вам једну ексклузивну вест, која није до сада објављења: свака држава из ОДБК организације у том Ситуационом центру има своју секцију, своју оперативу и све чланице ОДБК ће радити заједно у спречавању потенцијалних криза.

Може Запад и даље да напада, али и у овој новој агресији, Русија ће изаћи као победник.

Да ли украјинска криза може да се заврши без војске Новорусије у Кијеву, односно без тога да Новоруси ослободе Кијев од западне окупације?

– Може.

 Како?

– Као последица економских и информационих активности Русије. Москва прво мора да се бори против западног агресора финасијским, дипломатским и информативним средствима.

Наравно, после војне катастрофе кијевске хунте код Дебаљцева и Доњецког аеродрома, народ Новорусије је добио нову не само војну него и моралну снагу, па је одлучнији да сукоб са Кијевом реши победом. Међутим, не треба се заваравати, притисак Запада на Кијев, у смислу да се настави рат, биће још већи.

УКРАЈИНА

Да ли ће после окончања грађанског рата Украјина и даље постојати као држава?

– Ако Украјина једног дана буде члан Евроазијске уније она ће остати у овим границама. Међутим, ако не буде, она ће бити подељена слично швајцарској конфедерацији – Маларусија, Галација, Буковина са русинском облашћу и Новорусија. То је моја пројекција, а не званичан став Москве.

Украјина је тренутно пред економским колапсом. И информативни задатак свих медија, којима је стало до боље Украјине, оне која неће бити подељена и у рату, јесте да објави ту истину и да јасно покаже да је колапс последица постмајдоновског режима у Кијеву, који је ресурсе укрејинске државе предао Западу.

Нажалост, у Украјини је тренутно велика цензура, са циљем да народ не сазна истину. Мислим да би Русија, што се тиче информативног рата у Украјини, морала да промени тактику, јер тренутна ангажованости није довољна.

У овом делу Европе се ствара нека врста руског прстена: У Будимпешти, Скопљу и Атини су владе заинтересоване за привредну сарадњу са Русијом и противе се санкцијама. Такође и Београд истрајава на војној неутралности и одбија да уведе санкције Русији. Да ли је ово све последица дипломатске ангажованости Русије или се ове државе самоиницијативно окрећу Москви?

– Мислим да су унутрашњи процеси у Мађарској, који су повољни за Русију, последица и нашег ваљаног рада у тој држави. Наравно, и саме мађарске особености погодују Русији.

Мађарска у свом Уставу има одредбе да се мађаско друштво заснива и на хришћанским вредностима. То је чињеница која повезује нас и Будимпешту, јер на истим вредностима изграђујемо друштва. Такође, Русија је у тој земљи подржала и низ економских пројеката који су исплативи за обе стране.

Грчки премијер је посетио Москву, што је корак ка приближавању две земље. Русија је одлучна да оствари блиске односе са блиским православним земљама каква је Грчка, али и осталим државама на Балкану.

Да ли онда патриотске снаге у Србији могу да очекују мало већу подршку од стране Русије пошто се ми у Србији суочавамо са великим западним притиском – поготово када су медији у питању? На пример, бивши први човек ЦИА је власник неколико великих српских медија.

– Прво, Руска православна црква, са патријархом Кирилом, мора да буде активнија када је у питању Србија. Они ни Украјини нису активни колико би могли да буду.

ТУРСКА

После потписивања енергетско-гасног споразума Москве са Анкаром, у Турској су опет почели немири. Да ли то Запад покушава да минира Турски ток, као што је минирао Јужни ток?

– Да, то се дешава као последица рада западних обавештејно-безбедносних служби са циљем рушења Турског тока, зато што чим Турски ток проради, Украјна ће изгубити важност по питању гасовода, па ће и грађански рат у овој земљи да се заврши. Тада ће она опет стремити да постане члан Евроазијске уније.

Русија не треба само да се бави инфраструктуарним пројектима већ и да више улаже у штампу, телевизију, интаренет … То што се више не улаже у овај сектор је значајни минус руске политике.

Мислим да руска политичка елита то полако схвата, па се надам да ће по том питању ствари убрзо кренути и повољнијем правцу.

У Русији су до скоро мислили да је довољно ако с неким у иностранству потпишу међудржавни или економски уговор. Међутим, стварност је показала да је информативно-медијска подршка веома битна компонента да би се неки међународни уговор могао спровести до краја.

Треба се сетити 18. века и времена Катарине Друге. Она је потписала међународни мировни уговор са Турском царевином после рата, али једна одредба уговора се односила на заштиту православних народа који су живели у Турској, односно дала је Русији могућност да шаље православну и словенску литературу на Балкан и да школује будуће учитеље. Ту тактику, у међународним пословима, Русија би требало чешће да примењује.

Шта треба Србија да уради да би побољшала сарадњу са Русијом? Где званични Београд греши у односима са Москвом?

– У Русији од мене има много већих стручњака када је Србија у питању. Ипак, сматрам да односи између Србије и Русије морају бити стратешки.

Сигуран сам да је спас и опстанак Србије једино могућ у савезу са Русијом. Али, државни врх Србије мора да има такав стратешки циљ да би то уопште било могуће.

Оно по чему се Руси и Срби разликују од других је то што припадамо православно-словенској цивилизацији, чији народи имају другачији менталитет од западних народа. Код нас је врховна вредност духовност, а не корист и профит.

Српска власт би морала би да иде путем све већег приближења са Русијом, управо на основу братских, православних и словенских веза.

Извор: Србин.инфо – Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић

Ознаке: Алексеј Димитријевић, Дејан Патар Златановић, игор панарин, ОДБК, Русија, Србија, србин инфо, Турска., Украјина