Прочитај ми чланак
Фото: Ројтерс
Руски Гаспром преговара са Србијом о пројекту гасовода Турски ток, рекао је заменик шефа те компаније Александар Медведев, али није изнео детаље. „Шта мислите, да смо тамо само пили шљивовицу“, истакао је Медведев на конференцији за новинаре, одговарајући на питање да ли се Гаспром и Србија договарају о наставку Турског тока.
Медведев је додао да ће, према прелиминарним оценама, Турски ток коштати исто као и први крак Јужног тока, односно око 3,3 милијарде евра. Навео је да ће комерцијални уговор с турском компанијом Ботас о испорукама гаса бити потписан до краја јуна, односно после формирања нове владе у Турској.
Међутим, нејасно је како то Русија мисли да гради Турски ток, ако Европска унија, као што тврди Москва, није дозволила градњу Јужног тока. Такође, да би гасовод дошао до Србије мора да прође кроз Грчку, а већ ту поново стижемо на терен дозвола које мора да изда ЕУ. Проблем је и Македонија која је прво изразила интерес за градњу, али је влада у Скопљу убрзо саопштила да ће подршку дати само „ако се о томе договоре Брисел и Москва“.
– Европа ће се суочити са дефицитом гаса од укупно 50 милијарди кубних метара 2025. године – рекао је Александар Медведев.
Према његовим речима, до 2025. године дефицит увозног гаса у Европи достићи ће 80 милијарди кубних метара због пада производње природног гаса.
– Сањари из Вашингтона тешко да ће моћи да обезбеде више од 50 милијарди кубних метара гаса Европи годишње – рекао је Медведев.
Он је додао да тај мањак гаса није покривен уговорима и нема транспортне руте за Европу.
– Европа ће ускоро бити принуђена да с Русијом разговара не само о гасоводу Турски ток, већ и о додатним количинама гаса – уверен је Медведев.
Међутим, Сијка Пиштолова, уредница портала Енерџиобзервер, наводи да Русија узалуд прети.
– У Европској унији и у свету има толико много гаса, да у овом тренутку Русија није у позицији да прети нити Европској унији нити било коме другом – каже Пиштолова.
Спремност српских власти на алтернативне варијанте снадбевања енергентима не значи да Београд одустаје од енергетских пројеката с Русијом, изјавио је и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин. Руски амбасадор је подсетио да ће 2019. престати снадбевање гасом из правца Украјине, да ће ускоро почети изградња гасовода из Новоросијска до границе са Турском и навео да Русија чује предлоге о изградњи вертикалног гасног коридора из Турске за Бугарску, Румунију, предлоге о ТАП и друге.
– Кључно је питање где ће даље ићи гасовод, а Русија се изјаснила да би гасовод требало да иде према северу преко Македоније, Србије, Мађарске за Аустрију – рекао је Чепурин.
Чак и да се ЕУ не противи Турском току и да је све идеално, Русија инсистира да финансира само градњу до чворишта на турско-грчкој граници, а да су све заинтересоване земље дужне да саме граде цеви до чворишта. Србија није имала новца ни за 49 одсто деонице Јужног тока, а тек је непознато како би градила сама гасовод.
– Ко ће да инвестира? По каквим условима? Руска предузећа су у принципу спремна да се укључе у решавање проблема који се појављују – рекао је Чепурин.
Чепурин је навео да потрошња гаса у Србији није велика, односно да износи мало више од један одсто укупног обима испорука руског гаса у Европу.
Министар енергетике Александар Антић каже да Србија у овом тренутку разматра све пројекте који могу да доведу гас у овај део Европе, и да „Србија више неће да се заљубљује ни у један пројекат“. Он је рекао да Србија размишља о новим пројектима, попут Турског тока и снабдевања гасом из Азербејџана.
Говорећи о Турском току, Антић је рекао да његова реализација не зависи од Србије, али да он мора да буде у складу с енергетским пакетом, и да у његову реализацију буду укључени Гаспром и Европска унија.
– Ми ћемо с Грчком, Македонијом, Мађарском и Аустријом, кроз које би прошао Турски ток, разговарати о том пројекту – рекао је Антић.
(Вести Онлајн)
