Прочитај ми чланак

ДОЂИТЕ НА СВЕЧЕНО ОТВАРАЊЕ изложбе «Пребиловци», 21. маја 2015. године у 19 часова

0

Izlozba-Prebilovci-BG-pozivicaУдружење грађана Јадовно 1941, Културни центар Новог Сада и СНД Пребиловци, позивају српску јавност на свечано отварање изложбе «Пребиловци», 21. маја 2015. године у 19 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд.

ПРЕБИЛОВЦИ

У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села.

Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 мјеста убијено је још више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника Пребиловаца. Сви који су преживјели усташке покоље у љето 1941. године вратили су се крајем августа у своје село. Почели су одмах куповати и на друге начине прибављати оружје. Већ у септембру већином су имали пушке и по коју бомбу. Послије неколико састанака договорено је да се у селу формира партизанска чета. Чета у коју су ушли сви борци формирана је 15. октобра 1941. Она је у почетку припадала Столачком, а послије Ситничком партизанском батаљону, али је била дубоко у окупираној територији, 30 километара далеко од најближе партизанске јединице. Па иако под врло тешким условима чета је одржавала сталну везу са најближим јединицама и Оперативном штабом за Херцеговину.

Поред Пребиловчана, у чети се налазио извјестан број бораца из сусједних села, који су се послије усташких покоља ту склонили. Одмах послије формирања чете усташе су формирале жандармериску станицу у Лозници и даноноћно одржавале стражу према Пребиловцима.

prebilovci

И после

Већина јама у којима су страдали Срби је 1961. године забетонирано, а поред њих је Савез бораца подигао споменике, у виду белих, гранитних стубова, са натписима на латиници, на којима су помињане убијене жртве фашиста или усташа у лето 1941. године, без помињања броја и националности жртава, чак ни села из којих потичу. Пребиловци су обновљени, али жртве нису вађене из јама. Од 1974. године, родбина жртава је почела организовано, на датуме страдања, у колонама аутомобила да посећује јаме. До 1990. године, свештеницима није дозвољавано да на јамама служе парастосе.

Тек 1990. год, пред педесету годишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да скида бетонске оклопе из 13 херцеговачких јама (укључујући и Голубинку), са три велика стратишта. Извађене су кости око 4000 Срба, страдалих у усташким погромима 1941.—1945. Поред костура и предмета жртава пронађени су тада докази мучења: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др.Дана 24. новембра 1990. године у Пребиловцима пред школом били су пренесени костурни остаци, који су 4. августа 1991. године сахрањени у крипти цркве. Парастос је тада држао Патријарх Павле. Исте године објављен је и документарни филм Ево наше деце, Здравка Шотре о мученичком страдању Срба у Пребиловцима, отварању јаме, сахрани и сведочанствима потомака.

1992prebilovci1

Пребиловци су страдали и у последњем рату, у јуну 1992. године, у офанзиви „Чагаљ“, која се данас у Хрватској прославља као „Липањске зоре“, када су припадници ХОС-а, ХВО-а, као и редовне хрватске војске, под командом генерала Јанка Бобетка, упале у празно село и спалиле га.

Народ је избегао и спасао се, али је село уништено, оскранвљено је и гробље, а спомен црква и кости жртава из 1941. су минирани експлозивом три пута, док су у крипту убациване авионске бомбе, такозване „крмаче“. Експлозија је била тако снажна да су се кости и зуби утиснули у камен темеља цркве, а камен, цигле и малтер летели више од 150 метара.
И сада

Касније је на мјесту костурнице заснована депонија смећа, која је уклоњена 2002. Село је тренутно у обнови, а у току је и прикупљање прилога за обнову спомен храма, према пројекату др Предрага Ристићa архиктекте из Београда. Тренутно у Пребловцима живи око 65 људи, трећина од оних који су живели раније. Многи још увек немају где да се врате, јер су им куће порушене.

Извор: Србин.инфо, Википедија