• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • Зашто цена од 40 долара за нафту наноси озбиљну штету Ираку, Венецуели и осталима али не и Русији?
Прочитај ми чланак

Зашто цена од 40 долара за нафту наноси озбиљну штету Ираку, Венецуели и осталима али не и Русији?

0

Russian President Vladimir Putin meets with journalists after submerging into the waters of the Black Sea inside a research bathyscaphe as part of an expedition in Sevastopol, Crimea, August 18, 2015. Putin on Tuesday blamed the Ukrainian government for the latest upsurge in fighting between Kiev forces and Russia-backed rebels in east Ukraine. REUTERS/Alexei Druzhinin/RIA Novosti/Kremlin ATTENTION EDITORS - THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. IT IS DISTRIBUTED, EXACTLY AS RECEIVED BY REUTERS, AS A SERVICE TO CLIENTS.

Ниска цена нафте од 40 долара по барелу одваја оне који су богати нафтом од оних који је немају. Произвођачи нафте радо су јездили на таласу високих цена нафте већ годинама, купоујући популарност повећаном државном потрошњом, избегавајући да спроведу легитимне , тешке економске реформе. Купци нафте ка о што су Индија, и Египат, сада имају ниске цене нафте , јер она представља трећину цене нафте коју су плаћали пре две године, тако да рту азлику у цени могу да преусмеравају на субвенције, смањивање потрошње, као ин а социјална давања.

Као резултат тога, већина произвођача нафте у произвођачи је сада у забрињавајући положају. Председник Венецуеле Николас Мадуро се суочава са парламентарним изборима у децембру уз пад популарности а анкете показују да ће грађани Венецуеле пре гласати за опозицију него његову Социјалистичку партију у односу два према један. Мадуру недостаје харизматични популизам његовог Уга Чавеза чија се популарност базирала на инсистирању покојног председника да приходи од нафте иду ка сиромашнима и да то његов чини народ великим,

У Канади, која је сада велики произвођач нафте из шкрљаца, анкете показују колебање јер конзервативни премијер Стивен Хапрпер према анкетама у Априлу имао раст подршке док анкете из јула показују пад подршке премијеру. Харпер је на власти од 2006. године, тако да је „замор режимом“ процењен као важан фактор у амбивалентност јавности према њему. Пад цене робе која чини четвртину извоза и прихода земље и пад БДП до готово 10% није његова кривица али то се догодило у током његовог мандата. Ово ће само појачати “замор режимом” . Избори су у октобру;а критика Харперове економске политике у време пада прихода од извоза нафте може само ићи на руку опозицији.
Нигеријски председник Мухамаду Бухари не мора да се ускоро суочи ускоро са јер их је управо добио. Али, као и остали лидери народа који производе нафту, он мора да се избори са падом цене нафте , која представља 80 одсто прихода владе. То је довело до тога да се државним службеницима дугује више месечних плата ; капитални пројекти су замрзнути; а већ немирна и подељена земља показује све више знакова могуће побуне. .

Знаци могуће буре се осећају широм земаља Блиског истока које су се углавном ослањале на приход од продаје нафте (Ирак, Сирија и Либија) ал ии у земљама са огромним богатством (Саудијска Арабија). Али Руску Федерацију, и Шкотску овај тренд најмање погађа. Њихови лидери имају искуства са нафтном рецвесијом..
Владајућа странка у парламенту Шкотске је Шкотска национална странка, представила је економски програм пре прошлогодишњег референдума о независности (независност је гласало 45%) обећавајући већу друштвену, инфраструктурну потрошњу, као и већу потрошњу у области образовања. Оно што је најважније је да се боља инфраструктура заснива на цени од 100 долара по барелу. Ово би требало да их осуди у очима јавности обзирома да ниска цена нафте доминира.

Ипак, цена нафте која пада, није утицала на резултат референдум Шкотска или Велика Британија.- Да је сада независна – Шкотска би била у економској кризи. Пад цена нафте има мање утицаја на економију Велике Британије у целини него користи од јефтине нафте јер је чињеница да Шкотланђани лагодније живе у већој држави. Међутим, од избора, а како је и цена нафте стално падала на доле, популарност вође Шкотске Националне Партије Старџона је порасла.
Сличан феномен се десио и у Русији. Раст цена, пад запослености, замрзнуте или смањене плате су имали један политички резултат изнад свих осталих: излив подршке, поштовања или чак љубави за председника Владимира Путина.

Шта је заједничко Старџону и Путину? Штa их ослобађа од јавног презира икао цена нафте и даље пада и клизи? Они су ватрени националисти. Ни пропуштају прилику да величају своје земље.
Приликом посете Балтичкој флоти, Путин је рекао да се његова земља поново суочава са непријатељством са Запада, а да би се одбранила ослања се искључиво на сопствене ресурсе. (Важно је напоменути да је Стџонов у СНП, Алек Салмонд је љубитељ „одређених аспеката“ руског председника).

Старџон то мање наглашава у односу на Путина. Али прослава његове странке прошле године, обележена је коришћењем плаката – репродукције слике на којој је приказана победа шкотске војске над енглеском војском код Бенокбрна, што показује да је СНП дубоко у срцу остала анти-енглеска. Она одржава у животу популарне митове и хероје старих тријумфа из прошлих векова. Током референдумске кампање, тадађњи лидер лабуриста Ед Милибанд је био приморан дапрекине говор и да одустане од шетње у Единбургу, а вођа шкотских лабуриста Џим Марфи је злостављан у тишини у Глазгову. СНП је осудио те акције; али када је национализам покренут и охрабрен, он поприма све агресивније форме.

Путинову и Старџонову и Стургеон популарност покреће сила која је моћнија (бар до сада) – од жеље за бољим животним стандардом. Посебно у Русији, поносно се исказују храброст и патриотизам пред лицем лишавања и агресије уа коју се сматра да, углавном, долази од стране Сједињених Америчких Држава. У Шкотској је пропаганда пригушенија и непријатељ се мање јасно обележава али национализму треба непријатељ а то је Енглеска.

Нема сумње у то колико је национализам опасан, Независна Шкотска ће смањити ауторитет Велике Британије, додатно ослабити ЕУ и знатно оштетити саму државу. Руски национализам са друге стране је опасност, можда је катастрофа, на глобалном нивоу, не само због тога што његов политички успех рађа имитаторе.
Тхере ис но qуестион оф wхицх натионалисм ис море дангероус. Ан индепендент Сцотланд wоулд редуце тхе УК’с аутхоритy, фуртхер wеакен тхе ЕУ анд греатлy дамаге тхе стате итселф. Руссиан натионалисм он тхе отхер ханд ис а дангер, перхапс а дисастер, он а глобал сцале, нот леаст бецаусе итс политицал суццесс спаwнс имитаторс. На пример, Кина исе суочава са тежим временима и осваја свет са њим (национализам) а њен вођа не престаје да упорно промовише „Кинески сан“ – јачу, више националистичкију Кину.
Национализам није нестао са плимом: долази у таласима.

извор: Reuters.com

превод и обрада: С.Јанковић