Међуцрквена комисија за припрему Свеправославног сабора, који ће, после 12 векова, бити одржан следеће године, састаће се половином фебруара у Швајцарској. На овом састанку требало би да буду дефинитивно усаглашене теме које ће догодине у Цариграду разматрати патријарси свих помесних православних цркава. Већ сада је познато да ће Сабор размотрити укупно девет тема, које се тренутно сматрају најзначајнијим у православљу.

Централно заседање Свеправославног сабора највероватније ће бити одржано на Тројице следеће године. У Цариграду ће се окупити сви патријарси, а у раду седнице као чланови црквених делегација учествоваће најмање 500 епископа свих признатих православних цркава. 

ВАРТОЛОМЕЈ НА ЧЕЛУ СТОЛА

Великим православним сабором, као први међу једнакима, председаваће цариградски патријарх Вартоломеј, а поглавари осталих православних цркава седеће са његове леве и десне стране. Место заседања, највероватније, биће Црква Свете Ирине на Фанару, историјском средишту православља. Све одлуке на Сабору биће доношене консензусом, што се узима као мера јединства у православном свету.

Њихова претходница на припремном скупу у Швајцарској требало би да припреми последње отворене тачке дневног реда. Оне су посвећене доприносу православних цркава миру, слободи и љубави међу народима и елиминисању расне дискриминације у свету.

– Ово питање дуго је важило као превазиђено, а православље је свој одговор на њега формулисало још у време апартхејда – кажу у СПЦ. – Последњи несрећни догађаји у Француској, САД и другим деловима света намећу обавезу да се ова тема још једном размотри.

У затварању последњих отворених саборских питања у име СПЦ учествоваће митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј. Ставови православних цркава усаглашени су око већине тема о којима ће завршну реч дати Сабор у Цариграду.

Иако је доношење одлука консензусом једно од начела припреме Сабора, сагласност још увек није постигнута око два важна питања – начину стицања аутокефалности (самосталности) и диптиху (поретку) цркава.

Дилеме око начина стицања и признавања самосталности помесних цркава могле би да добију свој епилог већ на седници припремне комисије. Предложено је решење да се за добијање независности у православљу убудуће захтева признање не само Васељенске или Московске патријаршије, како је то чињено у прошлости, већ свих помесних православних цркава. Још увек је отворено питање чија ће бити коначна реч, односно ко ће бити овлашћен за потписивање Томоса о аутокефалности, што се сматра последњим чином осамостаљења. 

ТРАДИЦИЈА ОД КОНСТАНТИНА

Заседање на обали Босфора, на чијој припреми се ради већ више од пола века, део јавности назива и Осми васељенски сабор. Он наставља традицију древних црквених сабора, одржаваних од четвртог до осмог века. Први овакав скуп сазвао је цар Константин 325. године, а на њему су ударени темељи организације и догми хришћанске цркве. Последњи овакав скуп одржан је у Никеји 787. године.

Друго отворено питање је сложеније, јер задире и у деликатне међуцрквене, па и државне и политичке односе. Разлике око редоследа у званичној црквеној хијерархији у православљу и даље су велике, тако да је неизвесно да ли ће се Сабор уопште бавити овим питањем. У његовом средишту, без своје воље, нашла се и Српска црква.

Све православне цркве на првих пет места сврставају Васељенску, Александријску, Антиохијску, Јерусалимску и Московску патријаршију. Проблем је, међутим, што се у погледу распореда осталих цркава разликују диптиси Васељенске и Московске патријаршије. По цариградском распореду на шестом месту је Српска црква, за којом следе Румунска, Бугарска и Грузијска црква. Редослед кога се продржавају у Руској цркви, међутим, другачији је – на шесто место они сврставају Грузијску цркву, иза које су редом Српска, Румунска и Бугарска патријаршија.

– Промена диптиха не значи само испуњење голе форме, већ одражава поредак у православљу – објашњава наш саговорник. – Ово питање је деликатно и због тихог ривалства између два велика духовна православна центра – Васељенске и Московске патријаршије. Српска црква негује блиске односе са обе цркве, посебно са руском, али и нема разлога да бежи од овог проблема. Наша делегација у Швајцарској предложиће да се питање диптиха реши и да Сабор заузме став и о томе.

Једна од главних тема, како за СПЦ тако и за остале цркве, биће питање канонског устројства црквене дијаспоре. То је значајно због великог броја епархија које цркве имају на просторима других махом неправославних држава, посебно у САД, Аустралији, Канади…

Начелни је договор да све патријаршије раде на зближавању са локалним православним црквама. У том погледу посебно су значајни епископски савети у тим земљама који већ постоје, али којима је потребно јачање и већи ауторитет у одлучивању.

Један од задатака предстојећег скупа патријарха биће и унификовање правила о посту. Упркос страху код дела верника, Сабор неће донети веће промене. Општи став је да би режим поста требало релаксирати, нарочито на плану летњих постова.

– Заузет је начелан став и о сметњама за склапање брака. Утврђено је да постоји велика разлика између брачних сметњи у црквеном и државном праву. Нова решења требало би да буду усмерена на приближавање правила Цркве и цивилних брачних норми – објашњава наш саговорник из СПЦ.

БЕЗ ПРОМЕНЕ КАЛЕНДАРА

Од Свеправославног сабора не очекују се никакве новине ни поводом такозваног календарског питања. Не само што неће бити приближавања грегоријанском календару, него је и идеја о заједничком прослављању Васкрса са католицима одложена за боље време. Иако питање датума Васкрса нема везе са календаром, већ са начином израчунавања Пасхе, процењено је да је за сада најбоље да се о овом питању не доносе формалне одлуке, већ да се датум православног празника Васкрсења одређује као и до сада.

(Вечерње новости)

Ознаке: Васељенски сабор, пост, СПЦ