Прочитај ми чланак

ЈОШ НИЈЕ ГОТОВ: Шта је, заправо, хтео Слободан?

0

slobodan milosevic 935436_orig

„Ја сам о Милошевићу писао још деведесетих година, врло критички, и између осталог сам имао личне нерашчишћене рачуне с њим, јер сам био у некој врсти опозиције према њему и због тога изгубио посао. Међутим, прошло је довољно времена и сада сам имао прилике да другачије сагледам оно што сам раније писао и оно што се онда дешавало. Последњи пут сам писао о њему 2002, он је још био жив, био је у Хагу, и још се није јасно видело у ком ће правцу ићи његово суђење. Транзиција која је била у почетку још није показала своје право лице. Оно што сада знамо, нисмо знали онда. Ситуација у којој се Србија налази у 2015. години даје нам потпуно другачији контекст у који треба ставити Милошевића, његову политичку улогу и његово време.“

Ово је у разговору за нови број Недељника рекао наш познати социолог и политички аналитичар, Слободан Антонић, објашњавајући зашто је написао књигу „Милошевић – Још није готово“, најављену као „прва Милошевићева политичка биографија“, а коју су многи протумачили као апологију бившег председника.

У разговору за Недељник, Антонић приказује човека од ког је зависила наша судбина у новом, уравнотеженом светлу, укрштајући оно што су говорили готово сви његови пријатељи и непријатељи, и открива неке непознате аспекте Милошевићеве политике.

„Његов главни проблем је био што је био сам – није имао ‘екипу’, није веровао довољно људима да би се са њима озбиљно саветовао, и сам је одлучивао. Милошевић је покушао да игра на тај начин и доживљавао је – иако је имао заправо сасвим добре стратегије – поразе и стално је морао да мења своје циљеве и снижава аспирације“, каже између осталог Анотнић за Недељник.

„Он је имао листу приоритета, и на тој листи Српска Крајина свакако није била на врху. Њему је био приоритет да сачува мир и федерацију Србије и Црне Горе, други приоритет је Република Српска, а Срби у Хрватској су били тек на трећем месту. Он је веровао да војска РСК може да пружи озбиљнији отпор. Када та ствар није успела, он је рационализовао пораз, и рекао: добро нека они дођу у Србију, таман да појачају етнички састав Србије, а ми ћемо на рачун тога што смо изгубили Крајину, моћи да добијемо неке компензације када је реч о одржању и положају Републике Српске“, рекао је Антонић.

Он за Недељник говори да је Милошевић „пао“ на питању Космета, према ком је имао посебан однос, јер је на њему израстао. Мало је познато да је Милошевић, заправо, покушавао током деведсетих да успостави пријатељство са Америком, али да му то никако није полазило за руком.

Како су га виделе западне дипломате? Зашто је Србија готово једина земља у којој су комунисити преживели пад Берлинског зида на власти? О овим и другим детаљима из политичке биографије Слободана Милошевића можете да читате у новом броју Недељника.

(Недељник)