Како су изгледале играчке у неолиту, на који начин се ткало у праисторији, каква је то мистерија винчанског поклопца за амфоре – све су ово теме бесплатних предавања која се одржавају суботом од 11 часова у тржном центру „Стакленац”, други спрат, на Тргу републике. Предавања се снимају и потом стављају на сајт „Седморечје”, а ово име је изабрано будући да се на обалама седам река: Дунав, Сава, Драва, Дрина, Морава, Тамиш и Тиса налазе најважнија налазишта.

Тамара Комазец, оријентални филолог и ентузијаста који се одувек занимао за праисторију, каже да посетиоци могу да чују бројне занимљивости из ове области, и између осталих, издваја предавање на тему соларни панели у винчанским кућама које су биле грађене тако да се на најбољи начин искористи сунчева енергија. Предавач је био Ненад Милорадовић, аутор књиге „Термички аспекти градње кућа”, а остали предавачи су археолози, архитекте, антрополози, геодете…

– Интересантно је чути и причу о боговима и богињама старих Словена (Световиду, Стрибогу, Триглаву, Велесу, Јаровиду, Весни, Морани), чији симболи се јављају на винчанској керамици. Имамо велики број праисторијских налазишта по квадратном километру, и хвала богу да држава нема пара да их откопа, јер не би могла све да их заштити – каже кроз шалу Тамара Комазец.

Посетиоци су могли овде да чују архитекту Пеђу Ристића, који је докторирао у Грацу на реконструкцији праисторијске архитектуре Лепенског вира, геодету Мирослава Миљановића, који је говорио о духовном завештању Винче, и излагaње Татјане Узелац о локалитету Благотину и првом хлебу.

Публика овде налази и сувенире који спајају модерно и праисторијско, бројне реплике фигурина из неолита и мезолита, свеске са ликом водене виле из Лепенског вира. На свескама је као штос нацртана потерница „тражи се”, јер је вила била сувише згодна за камено доба. Имају и свилене мараме са винчанским мотивима, с урезима са винчанске керамике, или женском фигуром Кличевачки идол…

– Србија може много да добије археолошким, праисторијским туризмом, и потребно је уредити налазишта и осмислити туру обиласка неколико локалитета, показати туристима како се на старински начин вадила руда, говорити о црвенокосој богињи из раног неолита, жртвенику у облику јарца у старчевачкој керамици, и другим занимљивостима.

Ко жели да пронађе стручну и популарну литературу, на овом месту наилази на: „Лепенски вир” Драгослава Срејовића и Љубинке Бабовић, „Винчанско писмо” Радивоја Пешића, „Велику богињу Словена” неуропсихијатра Александре Бајић, која 20 година проучава словенску митологију, роман о праисторији „Прото Лепенци” геолога др Влада Милићевића, „У трагању за европским идентитетом” француског историчара Робера Лириса, који трага за европским идентитетом у региону Лепенског вира и Винче.

За 15. новембар планирано је предавање „Бутмирска култура”, потом „Бутмирске спирале и пластике, и локалитет „Власац”.

(Политика)

Ознаке: Лепенски вир, предавање, Тамара Комазец