Прочитај ми чланак

ГОДИШЊИЦА ПОПЛАВА – Нису живот зидови, него унуци

0

sa unukom

ОНО што су реке однеле поплављенима пре тачно годину дана, никада се неће вратити. Деценије кућења, стицања, годину за годином, вода је однела за неколико сати. Са покућством и зидовима, отишле су и успомене, фотографије, све што су желели да оставе потомцима. Живот се, ипак, не предаје. Борба за опстанак јача је од сваке бујице.

Тако је данас у Обреновцу, Крупњу, Јамени, Параћину, Свилајнцу, Варварину, Лучанима… годину дана после катастрофалних поплава. Све тече даље. Ради се и гради из почетка.

Центар Обреновца. Излози накићени, врви од народа. Готово свако двориште у цвећу. Град зеленији него икад. Мај се разметнуо у свим бојама пролећа. На први поглед, као да се пре годину дана овде ништа није ни догодило. Али, само док се не завири у још мемљиве собе и душе оних који су бежали пред бујицом. И остављали све за собом.

Дом породице Меденица, у Немањиној 106. Домаћина Драгоја срели смо на рушевинама потпуно сравњене помоћне куће у којој се пре поплаве налазила свеже опремљена гарсоњера. У кући у којој су Драгоје и Гордана подигли и одшколовали ћерку Марију, поново се стигло до сиве фазе. Као и пре 35 година. Са прозора овог дома, који Тамнава није поштедела ни за мрву, некада су гледали ћерку како прелази прекопута у школу. Марија је данас глумица Народног позоришта у Новом Саду, а родитељи су поносни на њу. Срећни су што после свега иду напред и што су сачували главе.

– Нису живот зидови – каже Драгоје. – Знам то сада, кад градим све из почетка. Плакао сам док сам избацивао лопатама све што је вода уништила. Цепало ми се срце за успоменама са путовања из Азије, Африке, а понајвише за ћеркиним наградама, дипломом и књигама. Од поплаве живимо код жениних у Уровцима, а кућу градим полако. Не жури ми се. И кад бих хтео да опет зажалим за свим што је нестало, Марија ми доведе унука Тадију. Он има две године и држи ми срце у шаци. Знам да ми ништа није важније и вредније од њега и тог осмеха. А зидови нека чекају.

Неколико улица даље још један обреновачки пар вида своје ране. Миломиру и Гроздани Стевановић река је све узела. Па опет, то двориште је прелепо, топло, сређено у цвећу. И пас је ту. И мали тобоган и, најважније од свега, шестогодишња Дуња. Унука мезимица, немирна и причљива, која не дозвољава да се уместо око ње свет ово двоје стараца заврти око иједне капи воде.

– Миломир је прво средио моју, у ствари Дуњину собу када је код мене – прича Грозда. – У његову не улазим, јер кад видим она одела како висе са ексера на зиду, пошто регала више нема, личи ми на мртвачницу. А ево, овде, баш ту, био је ормар од дрвета и у њему моји везови. Седам јоргана од вуне и све навлаке и јастучнице које сам извезла. И сад плачем за њима. То не може ништа да ми надокнади. Остало ми неколико ћилима што смо мајка и ја ткале. Не волим уошште да излазим на капију, јер ми се одмах врати слика воде која надире. Сањам често тај моменат. И мрзим воду и у чаши да видим.

А сваки центиметар ове куће педантно, темељно је опран и поново сређен. Уместо паркета – ламинат, уместо кухиње у дрвету – комода, регала – нешто се друго скрпило, пронашло. Али, уредно и под конац. Са толико труда урађено. Како каже, они нису ишли на летовања, само су кућили кућу. То су они, којима је кућа све. И све су имали.

grabovac

ПРЕВЕНЦИЈА

ВЛАДА Србије је у децембру усвојила Национални програм за управљање ризицима од елементарних непогода, који ће бити реализован у сарадњи са Светском банком, УН и ЕУ. За реализацију програма превенције до сада је обезбеђено више од 70 милиона евра.

САДА БИХ БИЛА ПАМЕТНИЈА

– САД је добро, барем имамо где да спавамо – каже Јасна Мијаиловић из насеља Гај. – Кад је поплава почела, прво сам зграбила папире од куће, јер је отплаћујемо на кредит. Окречили смо зидове, али влага стално избија, купили смо понешто и поправили кров. Син је средио собу. Остало је још много тога да се уради и купи, јер када смо се после поплаве вратили, ништа нисмо могли да искористимо. Добили смо одштету од 350.000 динара, а коштаће нас обнова много више. Сада бих била паметнија, чим Уб поплави, пакуј се и бежи.

БЛАГОЈЕВИЋ: НАМИРЕНО 19.918 ПОРОДИЦА

У ПРОШЛОГОДИШЊИМ мајским поплавама 119 општина било је погођено воденим стихијама, а у 69 било је оштећења на стамбеним објектима. Укупна штета процењена је на више од 1,7 милијарди евра. По речима Марка Благојевића, директора Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, за обнову ће бити издвојено око 450 милиона евра, сваки евро биће искоришћен за обнову, али држава више од те суме нема.

До сада је новчану помоћ добило 19.918 породица, и за то је издвојено укупно 4,72 милијарде динара. У зависности од категорије оштећења, домаћинства су добијала од 1.000 до 5.000 евра. Изграђена је 231 кућа, а још 166 породица је добило новац да сазида нове.

– Исплата помоћи је готово завршена – каже Благојевић за „Новости“. – Неке породице још решавају имовинско-правна питања, оставинске расправе, па решења још пристижу. Истина, у малом броју. Али, док год буду стизала нова решења, неће бити стављена тачка на помоћ и обнову. На око 100 локација широм Србије изграђени су или је у току изградња бедема, насипа, обалоутврда, очишћена су речна корита. Ти радови коштали су 1,5 милијарди динара, а до сада је завршено 90 одсто посла и овог пролећа биће окончан.

За бесповратну помоћ привредницима из буџета је издвојено пола милијарде динара.

ДО САДА ИСПЛАЋЕНА ДРЖАВНА ПОМОЋ

* За укупни 19.918 домаћинстава

* У укупном износу 4,72 милијарде динара

* Просечно исплаћено 237.000 динара

(Вечерње Новости)