Струја ће од 1. априла поскупети за 15 одсто. Један део од повећане цене ићи ће Електропривреди, а други део у буџет, кроз новоуведену акцизу на струју.

За домаћинства са просечном потрошњом која се не греју на струју то значи да ће рачун бити већи за најмање 500 динара. На то се обавезала Влада Србије меморандумом о економској и фискалној политици, једним од докумената који прате управо договорен трогодишњи споразум ММФ са Србијом.

– Намера нам је да уведемо акцизу на струју како би се утицало на смањење њене нерационалне потрошње. Електрична енергија би требало да поскупи од 1. априла ове године. У том проценту повећања цена били би садржани и поскупљење киловата које испоручује ЕПС, али и нови намет који би ишао директно у буџет – каже се у објашњењу Владе достављеном ММФ-у.

Шта смо још обећали ММФ

ПОСКУПЉЕЊЕ ПРЕВОЗА ВОЗОМ Рок: 2018.
ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА Рок: јун 2015.
СМАЊЕЊЕ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ Рок: за првих пет одсто смањења – јун 2015.
УВОЂЕЊЕ МАЊИНСКОГ ПАРТНЕРА У ЕПС Рок: одмах након корпоративизације
СРБИЈАГАС НЕЋЕ ИСПОРУЧИВАТИ ГАС БЕЗ ПЛАЋАЊА Рок: до краја марта за Азотару и МСК и до краја априла за Петрохемију
КОНЦЕСИЈА ЗА АЕРОДРОМ И КОРИДОР 11
ЗАКОН О КОНВЕРЗИЈИ ПРАВА КОРИШЋЕЊА У ВЛАСНИШТВО Рок: крај 2015.

Како пише у јуче објављеном документу, наредно поскупљење струје могло би се десити у априлу. Влада је навела и да ће подржати ЕПС у припреми плана за финансијску консолидацију.

Тај план ће Влада усвојити до краја марта и „подржати ЕПС да затражи повећање регулисане цене струје за крајне кориснике“.

Како сазнајемо, о детаљима новоуведеног намета, којем мора да претходи измена Закона о акцизама, први пут ће у јавности говорити премијер Александар Вучић на отварању Бизнис форума на Копаонику.

Како „Блиц“ сазнаје, прва варијанта била је да у најављеном повећању 10 одсто иде ЕПС, а пет одсто буде акциза. Тај предлог је, међутим, одбијен. Према актуелном плану, ЕПС ће добити осам одсто, а држава кроз акцизе седам одсто.

Могуће је применити и фиксни износ акцизе по киловату, како је то уобичајено у ЕУ. За земље ЕУ просек је 0,5 евроценти за привреду и чак један евро по киловату за грађане. Коначно решење Влада Србије ће утврдити овог викенда.

Струја у Србији за кориснике који се снабдевају по регулисаним ценама последњи пут је поскупела 1. августа 2013. за 10,9 одсто за домаћинства, а 12,8 одсто за привреду.

Након тог поскупљења, просечна цена киловат-сата за домаћинства без ПДВ износи 6,148 динара, а за индустрију 5,854 динара.

Из НБС поручују да су корекцију цене струје већ укључили у своје пројекције. Рачуна се да ће поскупљење од 15 одсто имати директан утицај на поскупљење осталих производа у просеку за 1,08 одсто.

Премијер Вучић изјавио је да до краја зиме струја неће поскупети и да о поскупљењу од 1. априла и увођењу акциза „досад није разговарано“.

КУПЦИ ВИДЕ САМО РАЧУН

Објашњење да се акциза на струју уводи да би се смањила нерационална потрошња за Љубу Мачића из Агенције за енергетику је „необично“.

„Купци ће мање трошити ако је цена струје скупља. Њима је свеједно да ли део иде у буџет или све одлази ЕПС“, каже Мачић.

С друге стране, став Фискалног савета је да држава не сме више да субвенционише оне који се греју јефтином електричном енергијом.

(Блиц)

Ознаке: ЕПС, поскупљење струје, приватизација, струја