Прочитај ми чланак
Такозвана „Исламска држава“ је без икакве сумње најокрутнија и набезобзирнија терористичка група на свету, коју је због претеране окрутности из „Терористичке интернационале“ изопштио и лично Ајман Ал-Завахири, лидер Ал Каиде. Како би се искоренила та пошаст оформила се и такозвана „међународна антитерористичка коалиција“ коју предводи Пентагон, а чине је и земље Персијског залива.
Међутим, управо из Персијског залива се „калифу“ Абу Бакру Ал-Багхдадију шаљу огромне количине новца, којим, како пише британски The Independent, може финансирати војску од 100 000 бораца.
Могуће је и да земље Персијског залива новац „Исламској држави“ дају само како би Ал-Багдади своје хорде држао што даље од њихових граница, али остаје чињеница да с једне стране имамо заливске монархије које шаљу своје борбене авионе да уништавају положаје исламистичких милитаната у Сирији и Ираку, иако с врло сумњивим учинком, а с друге њихове бројне симпатизере, заливске шеике који шаљу милионе, ако не и милијарде долара како би „Исламска држава“ успешно водила војну кампању против сиријске и ирачке војске, те курдских јединица ИПГ у Сирији и Пешмерги у Ираку.
Курди са своје стране опет играју своју игру, што се видело из успешне инкурзије турске војске, која је с тенковима, оклопним транспортерима и пешадијом несметано и без икаквих проблема у само неколко сати дошла до гроба Сулејмана-Шаха, деда Османа Првог, утемељитеља Османског царства, вратила 40 турских војника који су у Сирији чували његов гроб, узела посмртне остатке и срушила маузолеја. На снимцима се јасно види да је колона турских тенкова и оклопних возила прошла прво кроз курдски град Кобан, затим неколико десетина километара према југу, кроз територију под контролом „Исламске државе“, где се налазио маузолеја.
Турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу је изјавио како је обавестио такозвану „Сиријску националну коалицију“ и „Слободну сиријску војску“, као и представнике званичног Дамаска у Турској, наравно и Курде, али је прећутао могући договор с исламистичким милитантима, који су се у том тренутку могли налазити у подручју маузолеја Сулејмана-Шаха. На крају је испало да њих „случајно“ баш у том тренутку није било тамо и акција је прошла само са једним погинулим турским војником, али не у борбама, него у несрећи.
Прилично је занимљива и чињеница да конвој турске војске пролази кроз Кобан, а Курди га посматрају као да је реч о ослободиоцима, а не трупама које би на заповест свог Главног штаба једва дочекале да збришу Кобан и цео Курдистан с лица земље, наравно, када би то и могле. Но, рат је рат, а у њему се, зависно о тренутку, стварају све могуће и немогуће коалиције.
Ко се онда бори против „Исламске државе“?
Курди су свакако дали свој допринос, али уједно гледају и да остваре своје стратешке циљеве, било да је реч о аутономији или независности. Земље Персијског залива воде двоструку игру и финансирају и „Међународну антитерористичку коалицију“ и „Исламску државу“, тако да би се могли рећи да им је потпуно свеједно ко ће добити, а ко изгубити, само да се цео игроказ одвија што даље од њихових граница. Ту је и ирачка војска, која се тек сад полако опоравља од расула којег је током офанзиве ИДИЛ-а претрпела прошло лето.
Оно што медији систематски прећуткују су жртве Сиријске Арапске Војске и напори које са савезницима чини како би у се у корену сасекла терористичка група, која нити је „држава“, а још мање „исламска“.
Иако многи тврде како у Сирији постоје „умерени побуњеници“, свако ко прати ситуацију у тој земљи зна да тамо против сиријске војске ратују искључиво исламистичке групе које се само у нијансама разликују у свом екстремизму. То је у интервјуу за The Independent потврдио високи официр из Главног штаба ирачких Курда, који каже „како већ дуже време не постоји побуњеничка војска и да су се све групе са временом придружиле или ИДИЛ-у или Ал-Нусра Фронту“.
У том контексту и као помоћ у борби против тероризма треба посматрати и велику офанзиву сиријске војске у граду Алепу, чије је ратно ваздухопловство у целој провинцји, након готово једну недељу дана избивања због лоших временских услова, јуче покренуло немилосрдну акцију од 117 ваздушних напада у само 24 сата.
Како јављају у Главном штабу ССП, главни циљеви су били положаји сиријског огранка Ал-Каиде, Ал-Нусра Фронта, ИДИЛ-а и Исламског фронта (Јабхат ал-Исламијиа), од којих је последњи за Запад још увек „умерена опозиција“.
Према војним изворима, ваздушни напади су били концентрисани на положаје милитаната у области места Деир Хафер, Ал-Бааб, Марр’е, Азазов, Хардатинин, Ритиан, Харатин, Бани Зејд, Ал-мала, Ал Мајер, Анадан, Кафр Хамра и Бустан Ал-Баша.
Истовремено су у офанзиву против ИДИЛ-а кренули и сиријски Курди из највеће енклаве Хашаках и извели два велика одвојена напада у близини сиријске границе с Ираком.
Курдске ИПГ милиције су прошлог месеца уз подршку ирачких Курда на терену протјерали исламистичке милитанте из Кобанија, али је покрајина Хашаках у североисточном делу Сирије стратешки још важнија, обзиром да се граничи са областима које ИДИЛ под контролом држи у Ираку.
„У другом нападу је ИПГ напредовао на око 5 км према Тел Хамис, 35 км југоисточно од града Камишли“, рекао је курдски званичник Насир Хај Мансур и за Ројтерс изјавио „како је ослобођено 23 што мањих што већих фарми и села“.
У покрајини Хашаках су према договору са сиријским Курдима још увек присутне велике базе сиријске војске, која је истовремено с јединицама ИПГ-а са северне и јужне стране напале упоришта исламистичких милитаната у самом Тал Хамису.
„Северни положаји ИДИЛ-а у Тал Хамису су нападнути од стране сиријске војске у сарадњи са Националним одбрамбених снага (НДФ) из правца села Кхаза’ат. Из јужног смера су напад извршиле курдске Јединице народне заштите (ИПГ) и ослободиле више села у том подручју. ИПГ тренутно напада ИДИЛ у селима Тавил, Ал-Заакат и Амнат и приближава се Тал Хамису. Операција ослобођења Тал Хамиса није заједничка сарадња између ССП и ИПГ, али војни извори потврђују да су и једна и друга страна свесне присуства оне друге“, наводи се у саопштењу за медије.
Ако ИДИЛ изгуби град Тал Хамис, више неће бити присутан на сиријско-ирачкој граници у североисточном делу где је из Хашаке био повезан с милитантима ирачке покрајине Нинивех.
Дакле, ситуација за ИДИЛ и остале исламистичке групе у Сирији, исто тако у Ираку, прилично се променила у односу на „дане тријумфа и славе“ и изненадне офанзиве прошлог лета. Међутим, исто тако треба поставити питање коме за то треба захвалити: Пентагону, залевским монархијама, Турској или сиријској војсци и Курдима, који формално оповргавају савезништво у борбама за ослобођење Тал Хамиса, али свако зна да без сарадње и комуникације није могуће водити војне операције ових размера.
