Прочитај ми чланак
Председник Обама је изјавио да ће укинути санкције уведене Куби након што је Куба пустила на слободу Американца Алана Гроса.
Мејнстрим медији одушевљено обавештавају Американце да се политика САД према Куби променила после 50 година, али има ту много тога што Американци не знају.
Прво, многи не знају да је Обама укинуо систем одбране од пројектила на јужној граници 15. марта 2013. године. Влада је 15. јануара 2013. године послала захтев у којем се тражи да ТАРС програм (специјални систем радара за детекцију летелица) обустави своје услуге. Већина Американаца није ни чула за ове Обамине акције.
Овај програм је пружао заштиту дуж мексичке границе САД, мореуза Флориде и дела Кариба.
Следећи проблем којег Американци морају бити свесни јесте чињеница да је Русија поставила нуклеарне пројектиле на Куби 2012. године.
Ту се опет намеће питање зашто је Обама обуставио заштиту 2013. године ако је знао да Русија поседује нуклеарно оружје на Куби?
Председник Русије, Владимир Путин, дао је 2012. године следећу изјаву:
„Ја сам 2001. године као председник Руске федерације и врховни командант одлучио да укинем радио-електронски центар Лурдес на Куби. Заузврат, тадашњи председник Џорџ Буш, уверио ме је да ће ова одлука означити крај Хладног рата за обе државе и почетак нових односа заснованих на сарадњи и транспарентности. Буш ме је нарочито уверавао да се амерички систем за одбрану од пројектила никад неће поставити у источној Европи.
Руска федерација је испунила све услове споразума, па чак и више. Поред кубанског Лурдеса, укинуо сам и Камран у Вијетнаму. Укинуо сам их јер сам дао своју часну реч. Ја сам човек који држи до своје речи. Шта су Американци урадили? Они нису одржали своју реч. Није тајна да САД протеклих година формирају тампон зону око Русије, умешавши у то државе централне Европе, балтичке државе, Украјину и Кавказ. Једини одговор на то може бити асиметрична експанзија руског војног присуства у иностранству, нарочито на Куби. Са пуном сагласношћу кубанског вођства, наша држава је 11. маја 2012. године поново покренула електронски центар Лурдес, али и поставила најновије покретне стратешке нуклеарне пројектиле „Оак“ на острво. Није им одговарао пријатељски однос, па онда нека буде по њиховом“, рекао је Путин.
Знамо да глобалисти данас сарађују у циљу формирања Новог светског поретка, али како се све ово уклапа у њихов велики план?
Историја нас је научила да околности никад нису онакве какве делују када се први пут објаве:
Шпијунски авион У-2 је 14. октобра 1962. године летео изнад Кубе, уочивши притом нуклеарне ракетне силосе под изградњом. Ови нуклеарни пројектили би зачас могли да продру у САД. Председник Кенеди је сазвао мању групу виших званичника како би расправљао о могућој кризи. Овај састав, познат као ЕxЦомм, састајао се готово стално у наредних неколико недеља. Половина њих је желела војно разрешење кризе, попут инвазије или ваздушних напада, док је друга половина тражила дипломатско решење за уклањање силоса.
Осам дана касније, Кенеди је наредио морнаричку блокаду Кубе и прогласио ДЕФЦОН 3 (повећање приправности војне силе изнад уобичајене). Припремљени су интерконтинентални балистички пројектили, подморнице Поларис и Б-52 бомбардери. Свет је посматрао како расту тензије између САД и Совјетског савеза. Хрушчов је узбунио силе Варшавског пакта. САД су ускоро прогласиле ДЕФЦОН 2 (прво стање приправности испод максималног).
Да ли је Америка обезбеђена од могућег напада руског пројектила испаљеног са Кубе? Уз пад рубље и најслабијег америчког председника у историји, да ли Русија поседује довољно разлога да започне рат? Када економије пропадају, државе улазе у рат. Изгледа да су јужне границе Америке широм отворене за могући напад, што је прилично алармантно.
Иначе, Америка још не зна да је њихов председник већ тајно потписао нацрт о продубљивању економских санкција против Русије, иако је то требало да се догоди тек крајем недеље.
Свет се налази у веома критичном стању чији је циљ грађанска и економска дестабилизација. Обама је доказао да има прикривене мотиве иза сваког свог потеза. Да ли ће овај пут бити другачије?
Џоси Велс
