Караван политичког насиља, који Српска напредна странка вуче са једних локалних избора на друге, гостовао је протеклих дана у Инђији, где је требало да дође до седнице Скупштине Општине Инђија, на којој је могла да буде угрожена тамошња владајућа већина.

До седнице на крају није ни дошло, али јесте до инцидената у граду, у којима је учешће – било као жртва, било као виновник, зависно од тога ко прича – узео и Владимир Јешић, брат Горана Јешића, некадашњег градоначелника Инђије и потпредседника Демократске странке. ДС тврди да је Владимир Јешић, заједно са другим њиховим активистима, био нападнут од стране напредњачких батинашких одреда, док напредњаци узвраћају сведочењима и фотографијама за које тврде да показују трагове насилничког понашања Владимира Јешића.

Инђијцима, нажалост, овакво насиље није никаква новост. За Јешићевог вакта, корупција у граду је дивљала, закони су кршени на сваком кораку, а ко год се самовољи њега и његових људи супротстављао, бивао је угрожаван чак и физички: једном Инђијцу је град буквално отео део дворишта зато што је сумњивом улагачу био потребан за изградњу вишеспратнице, а памти се и препричава како су човека, када је покушао да их спречи, багери који су му рушили ограду укопали у земљу до грла. Ништа бољи углед не прати ни напредњаке, за време чије власти су локални избори и остале политичке активности на локланом нивоу заиста постали изворишта разних облика физичких сукоба.

Тако да се у Инђији заправо боре једни насилници против других, стари против нових. И скоро је сигурно да у оптужбама које нештедимице размењују има подоста истине – и и једнима, и о другима. Најтужније што је Инђија дошла у ситуацију да бире између те две опције. Као, нажалост, и цела Србија.

(ФскСРБ)

Ознаке: батињање, Горан Јешић, ДС, Инђија, СНС