Прочитај ми чланак
Пролазећи поред киоска нисам могао да не видим на насловној страни дневних новина „селфи“, нарцисоидни аутопортрет обеућене репрезентативне групе младих „слободних“ људи, снимљен неколико секунди пре сатирања живота једног мање „слободног“ младог човека.
Било би ме срамота да купим новине и погледам о чему се све ту ради. Ипак, нездрава радозналост натерала ме је да пронађем фотографију на интернету, не бих ли се у самоћи пред компјутером још мало на миру згражао. Хвала власницима и уредницима једног од бројних латиничних издања директног преноса „европске Србије“.
По свим испробаним правилима пропаганде, они су ми у покушају да ме врате на киоск и наговоре да купим штампану верзију свог производа, понудили само размрљану слику и тако отворили очи. На морбидном „селфију“ препознао сам себе и све људе које виђам на улицама.
Није то „селфи“ спонзоруша и криминалаца којима забога не припадамо, то је „селфи“ свих нас који по општеважећим упутствима покушавамо да принудно скупљамо тренутке задовољства и среће у жељи да заборавимо оне који се у истом тренутку муче. Уживај кад можеш. Свако за себе. Немогуће је, па често и нездраво покушавати да све време саосећамо са целим светом. Тешко је и скоро немогуће саосећати и са целим својим народом. Тешко је саосећати и са људима које срећемо, са својим комшилуком, па и са својом породицом и пријатељима. Тешко је саосећати.
Бљутаво множење медијских атракција овог типа као да покушава да нас убеди да је немогуће саосећати сем каналисаних и строго омеђених излива сентиментализма. Уздах, можда суза у оку за време гледања потресних призора које нам каналисано медији нуде – довољно је да се ипак осетиш човеком. Индивидуализам је победио! Чувај своју срећу како знаш и умеш јер ипак је она највиша вредност!
Можда можемо да покушамо да у овој Роршаховој новинској мрљи препознамо себе, згрозимо се и коначно се тргнемо. Помоћ у том правцу била би на пример да и кад се сабласна фотографија уживања „репиксуализује“ је не делимо на друштвеним мрежама сем можда као мрљу која нам помаже у препознавању сопственог тренутног стања.
Време је да освестимо своје незадовољство и да почнемо да развијамо грађанску непослушност. За почетак требало би да ограничимо финансирање медија који нас трују уместо да нас лече. Грађанска непослушност, неучествовање у ланцу тровања, може довести до освешћивања наших виших потреба и људскости, као и одговорности за блато у коме се налазимо. Онда можда можемо заиста озбиљно да се позабавимо сада тешко видљивим путевима за поновни излазак на смисаони пут.
(Стање ствари – Ђакон Ненад Илић)
