Када је објављено да је Саша Јанковић, заштитник грађана, одбио обезбеђење које му је понудио Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, питање полицијског обезбеђења је поново актуелизовано. Кога и колико њих држава физички штити, по којим критеријумима, како…?

Министар Стефановић је изјавио да је полиција на захтев Јанковића у априлу 2013. године успоставила обезбеђење на месту где је он запослен, које је активно и данас. Стефановић је навео и да МУП за сада не располаже ниједном релевантном чињеницом која указује да је Јанковић безбедносно угрожен. Он је нагласио да ће, уколико буде назнака да је Јанковићу угрожена безбедност, што ће се утврдити проценом која је у току, полиција одмах реаговати у складу са законом.

Према подацима од прошле године, полицијску заштиту имало је 58 особа. Реч је о особама које су под заштитом посебне управе у МУП-у.

Најновији податак о томе колико има оних који се налазе под безбедносном заштитом припадника МУП-а нисмо добили у полицији. На питања „Политике” прослеђена овом министарству о томе колико особа у Србији има заштиту полиције, да ли је њихов број смањен у односу на претходни период, као и да ли су пооштрени критеријуми за добијање полицијске заштите, што је својевремено најавио министар Стефановић, није нам одговорено.

У допису МУП-а наведено је да Уредбом о одређивању послова безбедносне заштите одређених особа и објеката послове безбедносне заштите непосредно обављају МУП, Безбедносно-информативна агенција (БИА), Војнобезбедносна агенција (ВБА), Војна полиција и јединице Војске Србије. Осим МУП-ових података о броју штићених, остале службе наведене у уредби не откривају број оних о којима непрестано брину.

„Управа за обезбеђење одређених личности и објеката МУП-а врши безбедносну заштиту одређених особа у зависности од процене стања угрожености. Ове процене сачињавају се приликом успостављања мера безбедносне заштите и периодично обнављају у складу са уредбом, а по препоруци Бироа за координацију рада служби безбедности. У складу са проценом стања угрожености врши се укидање или се наставља обављање послова безбедносне заштите”, наводе у МУП-у.

Међу особама које имају заштиту полиције, како је раније објављено, највише је људи из правосуђа, а међу њима су и садашње и бивше судије и тужиоци. Обезбеђење имају и спортски радници и новинари. Обезбеђење је прошле године укинуто Снежани Маловић, бившој министарки правде. Први који је још 2013. остао без полицијског обезбеђења је Драган Ђилас, својевремено лидер ДС-а. Недавно је, како су објавили медији, обезбеђење додељено бизнисмену Милану Беку, на којег су прошле године испред куће пуцали, за сада, непознати нападачи.

О штићеним особама, осим Управе за обезбеђење овог министарства, која, према ранијим подацима, има око 1.300 припадника, брину и припадници специјалних јединица полиције из Жандармерије, Специјалне антитерористичке јединице и Противтерористичке јединице. О безбедности личности брине у оквиру својих надлежности и Управа криминалистичке полиције.

Како сазнајемо, обезбеђивање штићених личности организовано је у три смене. Процењује се да се око 300 службених возила користи у безбедносне сврхе. Број људи који ће бити ангажовани, као и број возила и друге опреме која ће се користити у сврху нечије безбедности зависи од процене, то јест степена безбедности који се одређује за сваку особу посебно. Оперативни тимови, чији број зависи од безбедносне процене, штите личност од било ког угрожавања неке особе из непосредне близине до средњих дистанци, 360 степени око штићене особе. Поред тога, чланови тима имају задатак и да по потреби евакуишу штићену особу.

(Политика)

Ознаке: МУП Србије, обезбеђење, полицијска заштита