Члан 415. Кривичног законика Србије регулише кривично дело одавања војне тајне. Зашто господин Шабић то игнорише?

Лаж је свесно изречена неистина. Наиме, тако су ме учили на факултету. Нисам очекивао да повереник за информације од јавног значаја господин Родољуб Шабић у ТВ емисији износи неистину, да манипулише, али изгледа да нам је таква јавна сцена.

Дакле, када сам пре три дана у емисији РТС-а „Да. Можда. Не.” упитао повереника за информације од јавног значаја господина Шабића у чему је то јавни интерес да подржи, са своје функције, захтеве агенције Бета и новинара Војкана Костића упућене Министарству одбране Србије по питању ремонта авиона „миг-29”, броја сати летења тих авиона после ремонта и броја обучених пилота на том типу ваздухоплова, господин повереник Шабић је изрекао неистину да је два пута од Министарства одбране тражио одговоре на сва та питања, између осталог и о цени коштања ремонта авиона „миг-29”, и да ништа није добио, да му из Министарства одбране ништа нису одговорили.

О АУТОРУ

Мирослав Лазански је започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“.
Данас ради у „Политици“. Извештавао из Сирије и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији…
Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије.
Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој “Таутог”, летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона “Џон Ф. Кенеди” и летео на Миг-29.  Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније…
Имао је редовну колумну у грчком листу “Катимерини”, јапанском “Секуритариан” и “The Diamond Weekly”. Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала.
Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.

И онда је господин повереник тријумфално из џепа сакоа извадио интервју који сам ја у децембру 2006. године направио за „Политику” са тадашњим командантом ваздухопловства и противваздушне одбране Србије генералом Драганом Катанићем. У том интервју из 2006. године генерал Катанић је рекао да имамо укупно 380 пилота и да очекује да просечан налет пилота буде у текућој години између 15 и 20 сати. И то је све од конкретних података.

Просечан годишњи налет пилота означава просек налета свих пилота војне авијације: пилота транспортне авијације, пилота хеликоптера, пилота борбене надзвучне авијације, пилота ловачко-бомбардерских ескадрила. Неки од њих проводе у ваздуху више времена, рецимо пилоти хеликоптера, неки мање.

Повереник Шабић је у ТВ емисији тријумфално закључио да су из Министарства одбране били дужни да му дају тражене одговоре, јер ето, „на та је питања командант ваздухопловства већ претходно одговорио мени лично, па ту тајне више нема”.

Да ли је повереник Шабић хтео да обмане ТВ гледаоце?

Јер, питања која је 25. априла 2012. године Министарству одбране упутила агенција Бета и новинар Војкан Костић, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, била су: колико је плаћен ремонт авиона „миг-29” 2007. и 2008. године, колико сати су ти авиони летели после ремонта, конкретно авиони „миг-29” са бројевима 18101, 18102, 18105, 18108 и 18301, колико сати су авиони „миг-29” после ремонта провели у дежурном систему ПВО, односно, у дежурној пари авиона, и колико је од момента ремонта авиона „миг-29” обучено нових пилота за летење на авионима „миг-29”, а који претходно нису летели на ваздухопловима „миг-29”.

Колико се та питања разликују од питања и одговора генерала Катанића у интервјуу „Политици” из децембра 2006. године? Обичан лаик, а не ваздухопловни стручњак, може на први поглед да закључи да се ради о потпуно различитим стварима, односно, питањима и одговорима.

Министарство одбране Србије је 27. новембра 2012. године писменим путем одговорило агенцији Бета, на личност новинара Војкана Костића, на питање о цени ремонта пет авиона типа „миг-29”: ремонт је коштао укупно 2.743.840.474,81 динара.

Министарство одбране Србије одбило је да одговори на остала три питања Бете, питања која је у име Бете подржао повереник за информације од јавног значаја господин Шабић, јер би одговори на та питања угрозили елементе националне безбедности државе Србије. Одговоре на таква питања, колико имате обучених пилота за неки тип авиона, колико времена лете авиони после извршеног ремонта и колико поједини авиони проводе времена у дежурном систему ПВО не би дала нити једна војска у свету.

Зашто повереник Шабић у ТВ емисији износи неистину да Министарство одбране није одговорило на упит о цени коштања ремонта авиона „миг-29”? Зашто је господин Шабић управо сада опет покренуо то питање?

Министарство одбране Србије је 27. јануара 2015. издало саопштење у којем се наводи зашто није одговорено на питања број 2, 3 и 4. Неки медији су то саопштење Министарства одбране пренели, неки нису. Исто то је за РТС саопштио и начелник службе за односе са јавношћу Министарства одбране пуковник Петар Бошковић.

Члан 415. Кривичног законика Србије регулише кривично дело одавања војне тајне, наређење које регулише дежурне авионе у систему ПВО степеновано је као државна тајна. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја члан 9, став 3 каже да орган власти неће тражиоцу, у овом случају поверенику, омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би се тиме озбиљно угрозила одбрана земље и национална безбедност. Члан 5 говори о законом заштићеним информацијама које претежу над интересом за јавним информацијама.

Зашто повереник господин Шабић све то игнорише? Зашто је у ТВ наступу манипулисао истином?

(Политика.рс)

Ознаке: агенција Бета, Мирослав Лазански, национална безбедност, Родољуб Швабић, Србија