Прочитај ми чланак
Фото: Борислав Стипић
Др Никица Барић, познати хрватски историчар, није, поводом одлуке председнице Хрватске да уклони бисту Јосипа Броза Тита из своје канцеларије и са осталим Титовим наслеђем из Виле Загорје пошаље је у Музеј хрватског Загорја у Кумровцу, за саговорника изабран случајно, него као политички десно оријентисана особа.
Он за Данас каже да је Титову бисту требало уклонити одавно, као што би требало преименовати и Трг Јосипа Броза Тита у центру Загреба, а да то није учињено само захваљујући Фрањи Туђману.
– Док је постојала СФРЈ био је ред да свугде буду Титове слике. Будући да се то распало у рату и да више нема те вриједности, те СФРЈ, онда је мени, заправо, у свим бившим републикама непотребно стављати Титову слику…
Где су елите титоизма
– После ратова 90-их, за које ја не кажем да их је Тито хтио, али потребан је један критични одмак не само према Титу него према том титоистичком систему, који је он створио. Тито је увек занимљив, он јесте битан, о њему има тисуће књига и у Загребу и у Београду, али он је створио један партијски, државни систем и сад би требало видјети како су и гдје те социјалистичке елите завршиле у државама насљедницама. То је једно пуно теже питање – каже Барић.
Туђман је ту бисту тамо ставио крајем 90-их, из једне своје искривљене перцепције, као Тито Хрват, Тито антифашистички борац, ја мислим да је та Туђманова интерпретација крива, и сад је коначно та Титова биста уклоњена и не видим у томе ништа лоше. Не може се Хрватска позивати на Тита, као што се не могу на Тита позивати ни Србија ни Босна, ако то није Југославија.
Тито је био југославенски предсједник и будући да је оно што је створио нестало онда је заправо и непоштено да се Хрватска позива на Тита. Не може Хрватска извлачити из Тита оно што јој одговара, нити Србија, нити Босна, нити Словенија. То је парадокс – каже Барић.
* Мирослав Туђман, син Фрање Туђмана, ипак је изјавио да је Тито заслужан што су неки делови Хрватске данас у њеном саставу. Да ли се Тито, са становишта интереса Хрватске, оцењује више позитивно или негативно?
– Ја не могу рећи да ли је више позитивно или негативно, то је прича која се може причати десет дана. Али, кад је југославенска армија прикључила Истру Хрватској и Југославији, а не Хрватској, дакле није Тито прикључивао Истру Хрватској да би онда након 45 година Хрватска се издвојила из Југославије, него да, да то буде Хрватска, али да Хрватска буде у Југославији. Хрватска је кроз повијест, као и Србија, дијелове територија добивала, дијелове територија губила, и сад има границе какве има.
Није Тито 1945. заузео Истру да би Фрањо Туђман 1991. ту Истру са другим дјеловима Хрватске одвојио од Југославије. Сјетите се у Србији каква је била повика на Тита крајем 80-их, говорило се он је расцијепио Србију на три дјела, али док је он био Косово и Метохија су били у Србији и Југославији. Али, ето, ствари се мијењају…
* У Србији има оних који кажу „Тито је био крвник српског народа“. Како је са хрватским народом?
– То су прејаки епитети, али чињеница је да је он је био на челу револуционарне комунистичке партије, која је преузимала власт у револуцији, и да у том преузимању власти од 1944-1946. јесу заиста страдали не само они који су били сурадници окупатора или ратни злочинци него су страдали и многи који су били класни противници.
Стоји да је он Србији макао монархију, увео републику. Стоји да је традиционалне српске институције и оно што се обликовало још од 19. стољећа, уништио. Тако да мени није јасно зашто и у Србији постоје неки скупови и позивање на Тита, кад се Србија сасвим солидно може позвати на своју традицију од српских устанака, Кнежевина Србија, Краљевина Србија, самостална држава, Први свјетски рат, па чак и Краљевина Југославија.
Србија се чак лакше од Хрватске може на своју државну традицију позивати јер заиста има једну бољу државну традицију од 19. и почетка 20. стољећа. А рећи: Тито је џелат или Тито је легенда, то не одговара на питање.
* Какав утицај Титова идеологија данас има у Хрватској?
– Она стварна Титова идеологија, владавина Савеза комуниста, социјалистичко самоуправљање, удружени рад, индустрија која га је проводила, то не игра никакву улогу, зато јер то више не постоји. А утјецај некакав у јавном и културном простору? Има то једно, тако, помодарско позивање на одређене елементе Титовог времена. Али то су заправо периферни феномени: нови вал, музика, неки културни догађаји. По мом мишљењу, то нема везе са суштинским вриједностима тог доба, биле оне позитивне или негативне. Када се вријеме измијенило и дошла нова епоха, какав може бити утјецај Титове политике. Та се његова држава, не његовом кривњом и жељом, али се распала, нестала је.
