Прочитај ми чланак
Две обале, обе у Србији, удаљене око 350 километара. О оној у Београду бруји цела земља: да ли је добро да се тамо гради то што је власт наумила да изгради, колико ће то да кошта, кога ће то да кошта, ко ће да има корист од тога… Све важна и осетљива питања, о којима је и Народна скупштина расправљала на сав глас.
О обали у Косовској Митровици, међутим, скоро да нико и не прича, иако су тамо у питању људске главе.
У четвртак, 9. априла, у близини чувеног моста на Ибру што јужни, шиптарски део Косовске Митровице дели од северног, који је и даље – упркос противуставним напорима српских званичника – у рукама Срба, ножем је избоден 17-годишњи српски младић. Њега је напало шест или седам млађих особа које су, пошто су га уболе у пределу груди, побегле назад у јужни део града, одакле су биле и стигле. Младић је, срећом, преживео и живот му, после лекарске интервенције, више није угрожен. По обичају, када је реч о насртајима на косметске Србе, нико није ухапшен због овог злочина. По обичају, не може се ни очекивати да ико па буде ухапшен, још мање осуђен, јер, да подсетимо, од Кумановског споразума наовамо нити један од починилаца многобројних злочина над Србима и осталим неалбанцима није приведен правди.
Са шиптарске стране се нико није огласио да осуди овај инцидент. То је подстакло Марка Ђурића, директора владине Канцеларије за Косово и Метохију, да изјави како је „врло важно да добијемо сигнале од албанских политичких лидера да не одобравају такве инциденте“, али „да ти људи још увек ћуте“.
Ако ћемо право, много би важније било да београдски званичници захтевају правду, уместо што се надају изјавама. Исто тако, да су спремни да предузму јасне кораке којима би притисли Приштину и њене Западне спонзоре да казне овај и спрече будуће нападе на косметске Србе. Али и то је, нажалост, превише за очекивати. Уколико Марко Ђурић није приметио: не ћуте само „албански политички лидери“, како их он назива, већ и – највиши српски званичници. Изузев њега, који никако не спада у високе представнике државе, као и директора Владине канцеларије за сарадњу са медијима Миливоја Михајловића, такође нижеразредног чиновника, о смишљеном покушају убиства српског младића није се огласио нико из врха власти.
Нису имали времена. Бавили су се „Београдом на води“. Шта се дешава у „Митровици на води“ нимало из изгледа није брига. Као што их, по свему судећи, никада није ни било.
(ФскСРБ)
