Прочитај ми чланак
БЕРЛИН – У Немачкој, центру европске моћи, земљи стабилне демократије и благостања упркос кризи евра, расте број оних који демонстрају – и за и против покрета Пегида – чије постојање отвара бројне социолошке, историјске и политичке теме и покреће питање коме користи тај покрет, али и да ли је он повезан са феноменом старења друштва.
Када Немци марширају у Дрездену, главном граду Саксоније где је веома мало странаца “нашло ухлебљење“ то код неких изазива сећање на прошлост и подстиче на тражење одговора о мотивима оних који су удобну фотељу испред великог телевизора, лаки спорт или неки други пријатан догађај заменили изласком на улице, јер присталице Пегиде нису, како се до сада веровало, фрустрирани незапослени и необразовани десничари и неонацисти.
Управо представљена студија Техинчког Унивезитета у Дрездену, која баца потпуно нову слику на овај покрет, показала је да типични Пегида демонстрант потиче из саксонске средње класе, углавном је мушкарац, стар просечно 48 година, без припадности религији и партији, добро образован, запослен и, што је веома важно, са натпросечном зарадом у Саксонији.
Аналитичари зато кажу да је Пегида, заправо “Зарацин у пракси“ и подсећају на социјалдемократу Тила Зарацина, бившег савезног банкара, познатог по у најмању руку увредљивим изјавама о странцима и реченици да „Турци освајају Немачку као косовски Албанци Косово-високом стопом рађања” и по тврдњама је број муслиманских миграната који живе од социјалне помоћи и помоћи државе четири пута већи него домицилног, немачког становништва, да породице с великим бројем деце, профитирају од државе, да у Берлину 20 одсто свих кривичних дела почине 1000 турских и арапских младих преступника…..
Зарацинова “публика“ су, кажу аналитичари, управо као “Пегидовци“ – мушкарци, добро образовани, старији, са добром зарадом.
Извор: Танјуг
