Како Норвешка, Јапан, Катар и Уједињени Арапски Емирати купују утицај у седишту моћи САД.

Донације из иностранства вредне више десетина милиона долара слиле су се у последње четири године у америчке институте претварајући наводно непристрасне и објективне научне организације у лобисте страних влада, открива управо објављено истраживање „Њујорк тајмса”.

Текст дневника са Менхетна објашњава како пре свега мале земље попут Норвешке, Катара и Уједињених Арапских Емирата финансирају вашингтонске институте и купују утицај у Белој кући и Конгресу. Лист наводи да правни експерти тврде како ове групе, које се представљају као академске, у ствари треба регистровати као стране агенте, односно лобисте.

Смена директорке због Египта

Бивша америчка дипломаткиња морала је да сиђе с места директорке Центра за Блиски исток при Атлантском савету када је прошле године после војног пуча у Египту и свргавања демократски изабраног Мухамеда Мурсија ургирала у Конгресу да САД укину помоћ Египту. Повукла се када се главни финансијер, син убијеног премијера Либана Рафика Харирија, жалио на њено сведочење у Сенату.

Америчка престоница обилује дипломатама, лобистима и адвокатима који раде за рачун страних влада и који су као такви и пријављени властима САД. Ово је законит и уобичајен вид притиска на владу најмоћније земље света, али многим земљама то није довољно па упумпавају новац у Институт „Брукингс”, Центар за глобални развој, Центар за стратешке и међународне студије, Атлантски савет и друге истраживачке установе.

Од 2011, око 64 стране владе су уплатиле новац на жиро-рачуне 28 института. Реч је о групама које тврде да су академске и које пред званичницима САД наступају као објективне организације „неупрљане” интересима, па неретко њихове студије имају већу тежину од убеђивања осведочених лобиста и адвоката.

Ипак, странци су им, ако се рачуна и новац уплаћен неким лобистима, последњих година послали најмање 92 милиона долара. Центар за глобални развој примио је прошле године пет милиона долара од Норвешке да би утицао на САД да удвоструче помоћ за иностранство. Министарство спољних послова Норвешке у једном документу је истакло да је „малим земљама тешко да дођу до моћних политичара, службеника и стручњака” и да је зато „финансирање ових група начин” да се приступи Влади САД.

Осло је различитим групама у последње четири године уплатило 24 милиона долара да би оне писале студије о темама које су битне за Норвешку и заказале састанке између званичника две земље. Закључци „непристрасних” студија поменутих института најчешће се поклапају са интересима земље донатора, због чега су властима САД као научне истине представљени циљеви Осла: улагање Америке у екологију и америчка подршка јачању Норвешке у НАТО-у. Има мишљења да Осло инсистира на борби против крчења шума да би „купило време” за своје нафтне компаније које производе и продају прљава фосилна горива. Истина или не, тек Осло је уз помоћ донација убедило САД да у програм против сече стабала сваке године троше око пола милијарде долара као и да бившег норвешког премијера прихвате као следећег шефа алијансе.

Мале земље богате нафтом, попут Норвешке, најбољи су „клијенти” института у Ди-Сију. Емирати су у Центар за стратешке и међународне студије уложили више од милион долара само да би дошли до дозволе за изградњу свог представништва у близини Беле куће. Катар је прошле године наменио 14,8 милиона долара „Брукингсу”, који је опет отворио своју филијалу у овој земљи. Катар и Емирати мале су земље са великим америчким војним базама на својим територијама, али у Вашингтону често лобирају за супротне интересе. Катар је подржавао Муслиманску браћу, једно време на власти у Египту, док Емирати у њима виде извор нестабилности.

Јапанци су Центру за глобални развој поклонили 1,1 милион евра да би објавио студије са закључком да САД треба да се са Јапаном договоре о споразуму о слободној трговини. Сарадник овог центра је у Конгресу као независни експерт сведочио у корист овог уговора. Иако у овој организацији тврде да њихова неутралност није била нарушена, један јапански дипломата открио је „Њујорк тајмсу” да Токио поклања новац институтима „јер је то инвестиција” са политичким профитом.

После свега, истраживачи су „под притиском да доносе закључке који иду наруку влади која финансира истраживање”, сматра „Њујорк тајмс”. Од сарадника института очекује се да се суздрже од критиковања земље донатора, што значи да је вашингтонским институтима завладала самоцензура. Џозеф Сандлер, адвокат специјализован за ове теме, каже да су лобисти маскирани у научне истраживаче опасни јер „од адвокатске групе или лобија очекујете да се понашају као нечији адвокати, док институти имају патину академске неутралности и објективности”. Осим тога, ове групе вероватно крше закон о обавезном регистровању организација које раде за стране владе.

У Атлантском савету, специјализованом за међународне односе, одговарају да институти не би смели да се играју својим угледом јер је „веродостојност наша валута”. Ипак, забележени су примери који говоре другачије. Финансијер близак влади у Анкари одустао је од донације „Брукингсу” када је један научни сарадник критиковао Турску. Коначно, бивши сарадник „Брукингса” открива да Катар отворено саопштава институтима да у замену за доларе очекује само речи хвале за владу у Дохи, што је „било непријатно за истраживаче”, али и „цена коју смо морали да платимо”.

САД И ДАЉЕ АГРЕСОРИ

Америчко бомбардовање позиција терориста „Исламске државе“ (ИД) у Сирији без сагласности Дамаска и дозволе Савета безбедности УН представљаће акт агресије. Оваква изјава дата је у МИП РФ након што је председник САД Барак Обама најавио намеру да бомбардује ИД у Сирији без разматрања овог питања с Дамаском. САД дозвољавају себи сличне радње и у другим земљама, између осталог, у Пакистану, кад наносе ударе по територији друге земље без договора с локалним властима. Притом често гине мирно становништво.

САД су дужне да координирају своје активности с владом Сирије пре него што бомбардују територију земље. Ово је изјавио сиријски министар за послове националног помирења Али Хајдар. Ових дана је председник САД Барак Обама објавио да ће без колебања започети дејства против „Исламске државе“ у Сирији.

„Прогонићемо терористе који представљају опасност по САД где год да се налазе,“ – обећао је Обама у телевизијском обраћању нацији. Притом Вашингтон не намерава да тражи мандат УН за војно-ваздушну операцију или да о томе преговара с руководством Сирије, истиче званични представник МИП РФ Александар Лукашевич:

„Вашингтон још увек не може да се одрекне својих „двоструких стандарда“ покушавајући да уместо стварно удружених активности у борби против међународног тероризма подметне двосмислене маневре. Помажући, с једне стране, влади Ирака да се супротстави исламистима, Барак Обама поново тражи од Конгреса САД да издвоји 500 милиона долара за подршку сиријске наоружане опозиције, која се у принципу по мало чему разликује од радикала из „Исламске државе“. Не само то, председник САД је отворено изјавио да америчке војне снаге могу бомбардовати позиције ИД на територији САР без сагласности њене законите владе. Овакав корак уз одсуство одговарајуће одлуке Савета безбедности УН би представљао акт агресије и грубо кршење норми међународног права. Постоје основе да се сматра да се у том случају под ударом могу наћи и сиријске владине снаге с тешким последицама у смислу даље ескалације напетости, које из тога проистичу.”

Дуго времена су САД одбијале да признају да је ИДИЛ терористичка организација и блокирале су предлоге Русије да се она уврсти у одговарајуће спискове УН. Тек кад су екстремисти запосели значајан део Ирака Вашингтон је признао да постоји проблем. Али у Ираку. Одбио је да призна да сиријско руководство ратује с терористима исте ове организације на северу земље. Предлог који је Дамаск упутио Вашингтону у августу у вези с међусобном помоћи у борби против ИДИЛ био је одбијен. Данас САД намеравају да из ваздуха бомбардују позиције терориста на територији Сирије, не питајући за мишљење ни Дамаск, ни Савет безбедности УН.

САД већ имају слично искуство у кршењу међународног права. Спроводећи антитерористичку операцију у Авганистану америчка команда је више пута слала беспилотне летелице да бомбардују територију суседног Пакистана. Тако је у бомбардовању погинуло на стотине мирних Пакистанаца за које су оператери погрешно мислили да су терористи. Званични протести Пакистана су игнорисани, истиче директор Међународног института за најновије државе Алексеј Мартинов:

„Ситуација у вези са Сиријом не подсећа само на Пакистан, где америчке беспилотне летелице осим што врше обавештајну функцију, бомбардују територију, већ и на многе друге догађаје. У последњих неколико деценија САД су радиле оно што су хтеле, почевши од бомбардовања Југославије до сасвим недавно разорене Либије.”

Без обзира на Обамину изјаву да његов план за уништење ИД у Ираку и Сирији подржава широка коалиција, испоставило се да није лако формирати ову коалицију без ослањања на међународно право. Немачка, Велика Британија и Турска су већ одбиле да учествују у борбеним операцијама против екстремиста „Исламске државе“. У овој ситуацији Вашингтон посебну наду полаже у арапске земље. У овај регион се упутио државни секретар САД Џон Кери.

(Политика – Ј. Стевановић; Глас Русије – Наталиjа Коваленко)

Ознаке: блиски исток, ИДИС, Исламисти, корупција, Норвешка, САД, свет вести