Земље западне Европе убијајући религију разбиле су породицу. Као резултат разбијања породице смањило се становништво. Истовремено су се развиле производне снаге и показала се огромна глад за радним рукама. А једина рапосложива радна снага нашла се у заједницима које су снажно неговале религију и на њој засновану породицу.

Европа није имала избор. И отворила им је границе. Веома брзо се показало да су новодошли унели и стремљења која су директно супротстављена европским вредностима.

Као резултат тога показало се да је класична концепција патриотизма, нације, национализма постала кочница која онемогућује интеграцију новодошлих у политички поредак.

Због тога су идеолози Нове Европе, да би омогућили коегзистенцију различитих религија начиниле нови културни модел који би требало да доведе до одрицања од неких вредности, сваке од верских група у питању. Приступили су и промени значења неких појмова којима се даје сасвим други смисао.

Та се чињеница најбоље може видети ако се погледају најзначајнији енглеско-енглески или француско-француски речници и прате појмови: патриотизам, национализам и шовинизам.

Потребно је само узети издања ових речника из разних година. Видеће се одмах да се овим појмовима у новом издању придаје значење које раније нису имали, а све са циљем да се изазову политичке последице.

Узмимо најјачи појам из ове тријаде: шовинизам. У Вујаклијином речнику се под овом одредницом налази и следеће тумачење: „распаљивање националне мржње“. Ово је француска реч. Дакле Вујаклија ју је могао узети само из француских речника. Како је он умро 1955. могао је користити само реченике настале пре тога. Али ако погледамо најугледнији француско-француски речник „Ларус“ из 1962., штампан седам година после његове смрти, под одредницом шовинизам објашњење – „искључиви патриотизам“. Нигде се не се спомиње мржња према другима.

И каснија издања „Ларуса“ не дају појму шовинизам значење мржње према другима. Тако „Ларус“ из 1988. шовинизам објашњава као „претерани патриотизам“.

Али, зато други такође веома познати француско-француски речник „Пети Робер“ из 1987. под појом шовинизам ставља „национализам, агресивни и искључиви патриотизам“. Ни овде се не помиње мржња, али је значење далеко негативније него „Ларусово“. Јер, указује на агресивност, из кога мржња може бити изведена. Види се да онај ко чита Робер може да има друкчији однос према шовинизму него онај ко чита „Ларус“. Али чак ни у последњем издању које шовинизам негативно одређује, нема речи мржња. „Шовинизам је патриотизам или искључиви национализам који омаловажава систематски све што је страно у корист безусловног дивљења свему што је национално“.

Слична је прича са енглеско-енглеским речницима. Ако погледамо Оксфордов речник из 1955, под појмом национализам пише „снажан однос према својој земљи који се испољава као жудња за њен успех и величину често на штету других (уобичајено слабијих земаља)“.

Овде је већ национализам веома негативан. За разлику од њега, сажети Вебстеров речник из 1987. под појмом национализам подразумева „оданост својој земљи, подршку националној независности, политику која брани државно власништво и контролу над индустријом“. Ко може да нађе сличност између ова два појма? Прво је негативно, а друго више него позитивно.

Јасно је да су аутори одредница хтели да упуте друкчију поруку својим читаоцима са намером да изазову политичке последице. Ту се види борба оних који имају традиционално схватање национализма, када је земља била монорелигијска и других који имају у виду да тако није могуће остварити уједињење, на пример, муслимана и хришћана под истом заставом.

Зато се језичким инжињерингом људима настоји променити свест. Како је за Алжирце, сада француске држављане, Француска била окупатор, они не могу прихватити позитивну слику француске власти на свом тлу. Зато је потребно изменити све појмове који се тичу патриотизма, национализма итд. Све са циљем да се и патриотизам огади људима. Зато се сада и патриотизам представља као садомазохизам како га је једном именовао Мирко Ковач.

(Вечерње новости)

Ознаке: jezik, ЕУ, Мирољуб Јевтић