Прочитај ми чланак
Приоритет ИДИЛ је протеривање руске флоте са Медитерана, што се намерава постићи рушењем Башара ел Асада
Ратници Исламске државе Ирака и Леванта (ИДИЛ) не долазе из прошлости нити у прошлости траже узоре. Користе се модерном технологијом: филмском камером, компјутером и ајфоном. У издању ИДИЛ штампа се Дабик, луксузни часопис на неколико језика. ИДИЛ свакодневно објављује више од 90.000 пропагандних порука на друштвеним мрежама. Почетком овог месеца програмери ИДИЛ представили су компјутерску игрицу у којој играч може да изабере лик џихадисте и да осваја поене убијајући војнике западних армија. [1] Све то је у супротности од учења селефизма, којег је ИДИЛ деклaративно прихватио као начин практиковања ислама. Селефисти, наиме, узоре налазе у три прве генерације муслимана и у њиховом начину живота, који је неспојив са животом идеолога ИДИЛ.
ИДИЛОВ ПУТ НА БАЛКАН И ЗАКАВКАЗЈЕ
Можда се објашњење налази у чињеници да је од 25 команданата ИДИЛ њих 17 имало прилику да се прије ступања на дужност друже у америчком затвору у Ираку. Један од њих је и Ел Багдади, самопроглашени калиф ИДИЛ, који је објавио да окосницу његове војске чине „Садамови официри“. Војска ИДИЛ је „аморфна“, али јединице су врло покретне. Суровим поступцима са заробљеним желе створити панику и страх код противника, односно произвести ефекте који ће им бити од користи у даљем ратовању. Приоритети ИДИЛ су познати: протјеривање руске флоте са Медитерана, што се намјерава постићи рушењем Башара ел Асада. Након тога услиједило би убацивање јединица ИДИЛ на Балкан да би се санкционисали непослушни, а потом на крајње одредиште – Закавказје, како би се дестабилизовала експлоатација изворишта нафте и коришћење цјевовода и, уопште, створила отворена пријетња Русији са југа. Бивши предсједник Грузије Михаил Сакашвили налази се у Кијеву, гдје га је украјински предсједник Петро Порошенко именовао за директора једног савјетодавног одбора [2], али у одговарајућем моменту, Сакашвили ће изаћи у јавност са „легитимним захтјевима“ за враћањем Јужне Осетије и Абхазије Грузији. Иако је изјавио да се не намјерава враћати у Грузију [3] поводом позива на саслушање и давање изјаве на околности мноштва кривичних дјела за које га терети државно тужилаштво, Сакашвилијева будућа улога је да буде нови-стари дестабилизатор Закавказја. Ударне јединице ИДИЛ, али и Ал Каиде биће пребациване и у Казахстан, Узбекистан, Туркменистан и Таџикистан. Посебна стратегија припрема се за Казахстан и Узбекистан, а све како би се дестабилизовале прилике у тим земљама, са циљем да Русија, поред притиска са запада, односно у Украјини, има притисак и са југа.
Творац тезе да на Русију треба истовремено вршити притисак са двије стране је Збигњев Бжежински, који је још у својој познатој књизи Велика шаховска табла изнио процјену да је Русија без Украјине минорна геополитичка сила. Данас Бжежински сматра да Русију треба исцрпити преко финансијског сектора и санкција, те материјално и војно у сукобу са балтичким земљама и Пољском [4], Њемачком, а потенцијално и са Финском. Политички званичници Естоније и Пољске већ су се огласили у духу доктрине Бжежинског, док је Финска била прилично суздржана током сукоба у Украјини. Ново издање Бијеле књиге, која дефинише спољну и безбједносну политику Берлина, биће објављено почетком љета, по завршетку НАТО самита. Очекује се да највише простора буде посвећено односу Њемачке према Русији. Према изјави Урсуле фон дер Лајен, њемачке министарке одбране, „никако се не може очекивати да се у новом стратешком документу Бундесвера Русија означи као у претходном из 2006. године“ [5]. У Бијелој књизи из 2006. године Русија је, наиме, оцијењена као земља с којом Њемачка настоји да изгради блиске односе, како у ЕУ тако и у НАТО. Поједини НАТО команданти настоје да пројектују жељену ситуацију, те се у јавности оглашавају са својом оцјеном односа Русије према балтичким земљама.
ЗАБИЈАЊЕ КЛИНА У ОДНОСЕ СА КИНОМ
Тако је Херберт Макмастер, замјеник команданта копнених снага САД, изјавио да није за увођење америчке пешадије у Украјину, али је нагласио да јесте за њено дислоцирање близу Русије. За илустрацију је навео: Северна Кореја не напада на Јужну – зато што зна да су са друге стране границе и америчке копнене снаге. [6] Британски министар одбране Мајкл Фалон изјавио је да постоји „реална и присутна опасност“ да ће Русија покушати да дестабилизује балтичке земље и да се тензије између Москве и НАТО „загревају“. [7] Заменик команданта НАТО снага у Европи британски генерал Едриан Бредшоу изјавио је у Лондону у Краљевском институту за одбрамбене студије да НАТО мора да се спрема за „могући изненадни напад Русије на једну од држава чланица“. [8] Што се тиче „западног фронта“, све су прилике да ће примирје бити нестабилно, али ће ипак трајати све док САД не испоруче Кијеву оружје и војне инструкторе [9]. Тада се може очекивати да ће директни човјек Вашингтона Арсениј Јацењук преузети ствари у своје руке и са Десним сектором произвести нове сукобе, док ће инсталиране НАТО трупе у балтичким земљама бити у стању приправности и у функцији моралне подршке.
0 неуморни Бжежински уједно убјеђује америчку администрацију и Сенат да је потребно радити на захлађењу односа између Кине и Русије кроз појачано увлачење Кине у привреду САД и повлашћен статус у Свјетској трговинској организацији (World Trade Organization – WTO) јер, по Бжежинском, док год је Кина уз Русију или се држи по страни, не може се наудити руској привреди. Стога Бжежински цијени да треба искористити то што је 37 одсто кинеских економских капацитета ангажовано у САД и кроз појачану економску сарадњу придобити Кину. У доктрини Бжежинског и даље је присутан став да је, „чим се заврши с Русијом, сљедећа мета Кина“. Наравно да је Бжежински од Кине прочитан и да је тренутна кинеска незаинтересованост и суздржаност поводом сукоба у Украјини проузрокована тиме што Кина трага за платформом којом би заштитила економске интересе у САД и ЕУ. Уосталом, замјеник начелника одјељења ЦК КП Кине за међународне односе Џоу Ли током сусрета са руским новинарима изјавио је: „Русија и Кина се сусрећу са различитим изазовима. Али могу са сигурношћу да кажем да ћемо се ускоро суочити са још већим бројем изазова. Ми се морамо заједнички борити и штитити интересе наших земаља. Најважније је да не дозволимо да се забијају клинови у односе две земље, што би Американци много волели да виде.“ [10] Не треба да буде изненађење ако САД, слиједећи идеју Бжежинског, понуде Кини да њене робе имају приоритет за увоз у САД. Исто тако, не треба искључити ни могућност других опција и сценарија који би имали за циљ компликовање кинеско-руских односа.
________
Упутнице:
[1] http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/crna-uniforma-dzelata-islamske-drzave-sa-prorezima-za-oci-nije-li-to-aluzija-na-betmena
[2] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:534232-Gruzija-iznenadjena-Sakasvili-imenovan-za-savetnika-u-Ukrajini
[3] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:484010-Sakasvili-Ne-vracam-se-u-Gruziju-necu-dati-iskaz
[4] http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/bzezinski-plasi-zapad-kosmarima-u-kojima-rusi-za-jedan-dan-zauzimaju-rigu-i-talin
[5] Новости, Београд, 22. 02. 2015. текст Бела књига црно пише
[6] http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/makmaster-moramo-granici-rusije-primaci-i-svoje-kopnene-snage
[7] http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/472606/Rusija-je-pretnja-za-balticke-zemlje
[8] „Русија може поверовати – изговорио је Бредшоу – да велики број регуларних јединица која је она у стању да концентрише за кратко време – што смо имали прилику да посматрамо у њеним муњевитим дејствима уочи заузимања Крима – да надаље може користити не само за застрашивање и обуздавање, него и за заузимање територије НАТО“.
http://fakti.org/oruzje/nato/bredsou-nato-se-mora-spremati-za-moguci-iznenadni-napad-rusije
[9] Бивши командант НАТО на Старом континенту Весли Кларк изјавио је да би украјинска армија одбранила Дебаљцево да је имала савремено америчко и друго западно наоружање, пре свега протитенковско.
http://fakti.org/oruzje/nato/bredsou-nato-se-mora-spremati-za-moguci-iznenadni-napad-rusije
[10] http://ruskarec.ru/news/2014/11/20/sad_zele_da_zabiju_klin_u_odnose_rusije_i_kine_35179.html
(Стандард, Предраг Ћерановић)
