Прочитај ми чланак

ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ: Направи заверу, па владај

0

obama kameron putin

Све већа популарност теза о неформалној доминацији светом говори о општем неповерењу у институције и ауторитете. Највећи учинак неолибералне мантре новог светског поретка је што су нас убедили да смо као индивидуе немоћни, и да је наш глас, ма коме га дали, безначајан.

Још нема правог материјалног и логичког доказа шта је срушило 17. јула 2014. године малезијски путнички авион изнад Украјине. Авион ”боинг 777” “Малезија ерлајнса” пао је у близини руске границе. Чак 280 путника и 15 чланова посаде је погинуло. Авион је летео на удаљености од 50 километара од руског ваздушног простора из Амстердама за Куала Лумпур. Украјинска власт и украјински Руси, који су у грађанском рату, међусобно су се оптуживали да су ракетама оборили летелицу.

13 НАЈМОЋНИЈИХ

Поједини теоретичари завера верују да су на челу илумината, а самим тим и на водећим местима на целом свету припадници 13 породица.
Уз њих светом влада и 300 пратећих породица које су организоване у Комитет 300.
Најчешће се помињу породице Медичи, Ротшилд, Брус, Кавендиш, Кенеди, Хабзбург, Круп, Плантагенет, Рокфелер, Синклер, Варбург и Виндзор.

 Уместо стручног извештаја о несрећи, светска јавност је у међувремену затрпана нагађањима, разним теоријама завера, са невероватним тумачењима узрока пада авиона и страдања путника, у која се све више верује.

“Моја лична верзија као новинара, на основу онога што сам могао наћи на интернету, јесте да постоји тесна повезаност између обореног авиона у Украјини и авиона исте компаније који је у марту 2014. нестао изнад Индијског океана. Заправо, авион у Украјини је онај који је нестао у Азији. Њега су отели Американци и држали у војној бази ‘Дијего Гарсија’. Напунили су га експлозивом, лешевима и аутоматским пилотом послали за Украјину. Бројеви два авиона из Мелезије и пасоши путника су готово идентични. То потврђује моју тезу да су Американци планирали да обарањем авиона окриве Русе и започну Трећи светски рат”.

Ову тезу изнео је анонимни руски новинар на блогу “Јурасунди” и изазвао пажњу светске јавности. А онда су се појавиле још најмање три теорије завере о нестајању и рушењу малезијских авиона. На њих је упозорио британски лист “Дејли мејл”:

– Ова трагедија големих размера привукла је и многе теоретичаре завера да и они допринесу случају својим мишљењем. Прво је руска агенција Интерфакс обајвила причу да је лично амерички председник Барак Обама наредио напад на авион, како би угрозио живот руског председника Владимира Путина. Наводно је оборени малезијски авион изнад Украјине летео на истој рути као и Путинов, и то у размаку од само 40 минута. Појавила се и теорија да је главни кривац династија Ротшилд, јер су “хтели да убију Путина због БРИКС банке и пада долара, а ударили су у погрешан авион”.

У све се сумња

Теорије завере су све распрострањеније и последњих деценија доминирају медијским простором.

– Свет није онакав каквим га приказују, већ сасвим другачији. А ми знамо какав је… – поручују они који стварају и они који верују у теорије завере.

Првобитно су теорије завера дефинисане као покушај да се објасни крајњи разлог неког, најчешће друштвеног, политичког, или историјског догађаја, као тајни план неког удружења моћних особа. Аутор термина “теорије завере” је чувени британски филозоф Карл Попер. Он га је користио за означавање било које политичке или криминалне тврдње. Београдски психолог Зоран Миливојевић истиче да све већа популарност теорија завере у данашњем свету говори о општем неповерењу у институције и ауторитете.

– Живимо у време сумње. Људи су изгубили поверење у ауторитете. Не верују чак ни науци. А када се покаже да су неке теорије завере биле оправдане, узимају се као потврда свих других теорија – објашњава Миливојевић.

Те приче често прерастају у неформално мишљење или чак политички став. Заступници конспирацијских теорија тврде да су “творци завера против човечанства” тајне владе, тајне службе, моћне корпорације, међународне организације, тајна друштва, представници одређених народа или религија или чак ванземаљске цивилизације. Ивоник Деноел, историчар, издавач и обавештајни стручњак, у књизи “Тајна историја 20. века” објашњава како је настала америчка теорија завере против Садама Хусеина и читавог света:

– Двојица министара, под будним оком камера, узимају реч пред Саветом безбедности УН 14. фебруара 2003. године. Њихово сучељавање ући ће у историју, на једној страни САД, које заступа државни секретар Колин Пауел, траже подршку УН за покретања другог рата против Ирака, на другој Француска, коју предводи министар иностраних послова Доминик де Вилпен, предност даје мирном решењу кризе.

– Први инсистира на “необоривим доказима” о постојању оружја за масовно уништење у Ираку. Други, пак помпезно брани став своје земље “древне цивилизације”, пријатеља Америке, али и заступнице наставка процеса испитивања, који је у току у Ираку – каже Деноел.

Наиме, искусни француски тим је начинио најјаснију могућу синтезу своје процене, пренео је дирекцији ДГСЕ, лично директору, а овај председнику републике и председнику Владе Француске, министру одбране и министру спољних послова. Тај извештај је био више него недвосмислен, побијао је америчку аргументацију и могао је да одврати оне који су заговарали рат са Ираком.

На велико чуђење свих Француза и њихових пријатеља, Доминик де Вилпен ова сазнања ДГСЕ није искористио за говорницом УН. Процењено је да није мудро с говорнице УН оптужити САД за лаж и обману, што би оставило трајан печат лоших односа и отежало касније измирење Париза и Вашингтона.

Дејвид Рокфелер (први с десна) и Збигњев Бжежински (трећи с десна)

Дејвид Рокфелер (први с десна) и Збигњев Бжежински (трећи с десна)

Вашингтонске тајне

Неухваћене у лажи, САД су кренуле у рат против Ирака и ухватиле и убиле Садама Хусеина. Заправо, амерички политичари, војне службе и агентуре су измислиле заверу и пласирале теорију о завери Ирака против човечанства, да би оправдали интервенцију САД на Биском истоку, отели јој нафтне изворе и завладале овим делом света. Уосталом, 44 одсто Американаца данас је уверено да их је Бушова администрација циљано обманула причама о Садамовом оружју за масовно уништење, а још 12 одсто испитаника сматра да је могуће да су преварени.

Слична теорија завере смишљена је у Вашингтону током 2014, када су САД одлучиле да окриве Русију за кризу у Украјини и крену у хладни рат против Москве, увлачећи у њега и државе ЕУ. На “доказима” о руској интервенцији на територији Украјине створена је нова теорија завере, овог пута Русије против демократског света. О томе како функционише америчка, па и светска политика кроз систем завера, политички аналитичар Мирослав Божиновић из Детроита каже:

– Америчка спољна политика је јавна завера да САД доминирају светом. Њени циљеви доминације су познати свима унутар Стејт департмента и Беле куће. Та завера се јасно артикулише кроз коришћење комбинације америчке војне силе, економске моћи, савезништва са другим државама, посебно са ЕУ и кроз све могуће медије. Циљ је увек исти, да друге државе и народи чини оно што Американцима одговара.

ЈАВНИ ПОСЛОВИ

– Тајне завере не постоје. Све завере су свима познате.
Да би завера остварила циљеве она мора постати јавна јер јој је потребна војна сила да би остварила своје циљеве.
Политичари о њима никад не говоре, мада их обавезно користе приликом артикулисања својих владарских циљева.
У оквирима функционисања завера постоје тајни састанци у којима се расправљају циљеви. Тајни састанак, међутим, није знак завере већ само једна од методе комуникације – сматра Мирослав Божиновић.

Америчка завера о доминацији светом створена је у Комитету за спољне односе, али се њене теорије и планови пласирају у свет кроз неформалне и тајне канале Трилатералне комисије и Билдерберг групе. Када се преко њих изврши утицај на стране државе, завера се потом препушта “институцијама”. Институције су регрутна места за будуће владаре света. У њима званично функционишу мозгови који имају амбицију да постану владари. Све ове активности коордирају се из Беле куће, у којој се сваке четири године мења човек, председник САД, који надгледа спровођење ове завере и понекад мора да нареди војсци САД да изврши све оно што тајне светске организације одлуче.

И културолог Зорица Томић заговорник је тезе да теорије завере постају све отвореније и откривају како скривене структуре моћи претендују да савремени свет организују сагласно својим (економским) циљевима. Др Томић је као пример навела серију “тајних самита глобално оријентисаних људи” из Г 20, Билдерберг групе, Била Гејтса и Џорџа Сороша, који су пре неколико година разматрали проблем “пренесељености планете” и контроле раста становништва.

Чињеница да макар и под плаштом “хуманитарне помоћи” једна мала група богаташа разматра проблем “пренасељености планете” у најмању руку делује застрашујуће. Како је вест о састанку ипак дошла у медије, учесници скупа су, посежући за неком врстом алибија, објаснили да је сврха самита, који је одржан у Америци, заправо, да паметно и у хуманитарне сврхе инвестирају део својих огромних богатстава.

Др Зорица Томић даље објашњава да се преко наводне бриге због пренасељености планете кријумчари идеолошко конструисање у којем тема прочишћења света – од неподобних идеологија, преко виталних народа, до инфериорних нација, отвара простор за несметано реновирање једне “мекане” расистичке доктрине. Она је ову теорију завере против човечанства упоредила са идејом о “напретку” коју је спроводио и Хитлеров режим.

По њеном мишљењу, спрега пројекта контроле раста становништва, са помагањем сиромашнима и гладнима, делује истовремено провидно и цинично. Томићева указује на опасност од употребе термина теорија завере, посебно у његовом пејоративном значењу, као један од најлуциднијих инструмената управо оних институција или интересних група, које би фамилијаризовањем света са овим појмом требало да прикрију пројекте који су им у основи.

– Зар није термин теорија завере и конструисан зато да би свако ко помисли да неко, рецимо, намерно производи вирусе и спроводи експерименте ин виво, да никакав авион није ударио у зграду Пентагона, или да су међународни сукоби заправо само добро “одиграни”, што је уосталом и елаборирано у филму “Пси рата”, био једноставно проглашен за дилетанта, аматера или незналицу – пита се Зорица Томић.

Тако се показује да је, упркос декларативном залагању за начела демократије, за принципе либералног грађанског друштва, сувереност држава и слободно тржиште, највећи учинак неолибералне мантре новог светског поретка и њених спин доктора у томе што су нас убедили да смо као индивидуе немоћни, и да је наш глас, ма коме га дали, уствари безначајан.

ДА ЛИ ИМАЈУ МАСТЕРПЛАН?

Као главни кривци у многим теоријама о заверама спомињу се илуминати. Већина људи на друштвеним мрежама уверена је да је све ово део дугогодишњег мастерплана којем је циљ трећи светски рат и успостављање новог светског поретка.

Илуминати су били тајно друштво просвећених, како себе зову. Др Адам Вајсхаупт, бивши језуита и професор црквеног права, 1. маја 1776. године основао је ред илумината у оквиру постојећемасонске ложе Немачке са циљем да окупи моћне, који ће да се супростављау држави и цркви, а да владају светом. Они су осмислили Нови светски поредак, оличен у америчком долару који је осликан на зеленој новчаници одмах испод масонске пирамиде са свевидећим оком. Међу илуминате данас коментатор Дејвид Ајк у својој књизи “Највећа тајна” убројао је краљицу Елизабету, Хенрија Кисинџера, Џорџа Буша, Била и Хилари Клинтон.

Rotšild

НЕМЕРЉИВ УТИЦАЈ РОТШИЛДА

Породица јеврејског порекла Ротшилд је у 19. веку била убедљиво најбогатија и најмоћнија породица света. У време индустријске револуције и процвата колонијализма још више се обогатила и повукла са јавне сцене, да би дискретно владала светом. Ротшилди су данас стуб економије у САД, ЕУ, посебно у Великој Британији и Француској. Предводе их барон Јакоб Ротшилд и наследник Натан Ротшилд, који је власник многобројних међународних корпорација, између осталих и “Бритиш петролеума и “Рио Тинта”.

Преко својих заступника држе у власништву на стотине мултинационалних компанија. У нашој земљи су, иначе, последњих година пословно боравили Оливер Ротшилд и Натан Ротшилд. Познати корпоративни стратег и бизнисмен Оливер Ротшилд је у Београдској пословној школи прошле године одржао предавање о иновацијама у пословању. Тада је истакао да је заинтересован за инвестиције у Србији:

– Ја већ инвестирам овде на тај начин што едукујем студенте у Србији – нашалио се Оливер Ротшилд. Приликом посете Београду пре пет година Натан Ротшилд је пред српским и страним привредницима рекао да је његова породица заинтересована за улагања у рударске басене, енергетику, прехрамбену индустрију и медијско тржиште.

(Вечерње новости – Марко Лопушина )