Свето место не бива пусто. Ово правило се односи и на светско тржиште енергената. Чим се Софија угледала на Брисел и чим је блокирала изградњу „Јужног тока“, Русија је масно парче гасног колача понудила Анкари, захваљујући чему је Турска стекла могућност да постане несумњиви лидер на балканском тржишту енергената.

Да ли ће Анкара покушати то да искористи и да прошири свој политички утицај у региону? Ово питање смо упутили Георгију Енгељгарту, историчару-политикологу, стручњаку за политички ислам:

„Разуме се, Турска ће се потрудити да максимално искористи своје ново својство ради јачања утицаја на Балкану. Последњих година видимо како Ердоганова влада стално истиче своје огромно интересовање за регион и тежњу да се врати у зону некадашњег Османског царства. Заправо, првобитна варијанта „Јужног тока“, исто као и нафтовода „Бургас-Александропулис“ коју су бугарске власти такође блокирале, ишла је у прилог балканским земљама због тога што им је давала извор енергената који ни од кога није зависио, укључујући и Турску.

У случају реализације „Турског тока“, као и у случају изградње Каспијско-Јадранског цевовода (КЈЦ) Турска ће добити контролу над испоруком гаса земљама у региону, а то значи и додатну полугу за вршење притиска на његове земље. Турци су вешти трговци и никад неће пропустити ни најмању могућност да искористе ову полугу за обезбеђење својих интереса на Балкану.

Такође, треба имати у виду да ће се у случају озбиљног развоја руско-турске економске сарадње, и то још у ситуацији даљег захлађења односа између Русије и ЕУ, Москва с много већом пажњом односити према интересима Анкаре на Балкану”.

Да ли ће оправдано јачање Турске утицати на сепаратистичка расположења међу муслиманима који компактно живе у Србији, Македонији и БиХ? Да ли ће Анкара можда играти на ову карту?

„Може се очекивати активнији утицај Анкаре на власти у Сарајеву, пружање веће подршке Бошњацима и њихов притисак на Републику Српску, док ће Милораду Додику бити тешке да користи антитурску реторику. Не бих толико очекивао пораст сепаратистичких расположења у муслиманским заједницама у региону, колико јачање утицаја Турске на власти и економију Србије, БиХ, Македоније, Албаније и Бугарске и покушаје да се муслиманским заједницама у овим земљама (осим Албаније и БиХ) обезбеде додатне привилегије и политичке (економске) олакшице и ширење њиховог политичког утицаја”.

Шта балканске земље могу да супротставе јачању турског утицаја?

„Сад се Балкан (укључујући и земље ЕУ) налази у тешкој економској кризи и Турска која се динамично развија у овој ситуацији представља приличан контраст и веома је привлачна. Балканске земље ће нешто моћи да супротставе турском утицају само у случају успешног економског развоја. Озбиљну шансу за овакав развој представљао је „Јужни ток“, који је миниран заједничким напорима Брисела и Софије. Ефикасну методу представљаће развоје сарадње с Русијом и уживање подршке Москве ради заштите од турског притиска”.

Енергетски ратови се настављају

Европска комисија је представила „радни програм“ за 2015. годину. Један од његових кључних ставова је идеја осигурања енергетске безбедности Европе посредством реализације пројеката мимо Русије. Ипак ове цевоводе реално нема чиме испунити, сматра наш коментатор Петар Искендеров:

„Одлука Русије да обустави реализацију пројекта Јужни ток у његовом претходном виду и да пребаци своје извозне токове на Турску створила је на енергетском тржишту принципијално нову ситуацију. Анкара је добила могућност да диктира своје услове ЕУ. До сада је било супротно – и поводом турске изјаве за ступање у ЕУ, поводом оптужби Анкаре за кршење људских права. Што се тиче Русије, она, не губећи европско тржиште, моћи ће још више да диверзификује сопствену политику у енергетској сфери”.

Државна дума: Одлука о одустајању од реализације „Јужног тока“ изнуђена

Русија, као и Србија жали због обустављања пројекта Јужни ток, изјавио је потпредседник Државне думе, шеф посланичке групе „Јединствена Русија“ Владимир Васиљев.
„Нама је такође жао што „Јужни ток“ неће у блиској будућности почети са радом, то је заиста била велика могућност за вас, за Бугарску и низ других земаља, за нас такође, рекао је Васиљев на сусрету посланика Државне думе са председницом Народне скупштине Србије Мајом Гојковић.
„Али, додао је Васиљев, „пронашли смо резервну опцију“.
Истакавши да је Русија увек била и да је и даље поуздан партнер, он је нагласио да је одустајање од Јужног тока изнуђен корак.
При томе он сматра да је изузетно важно то што је Гојковић пред колегама изразила уверење да „Србија никада и ни под којим условима неће одустати од основних начела у односима са Русијом“.

Спознавши реалност овакве опасности, западни лидери последњих дана године која је на измаку пожурили су у Анкару. Кључна је требало да постане посета новог руководиоца спољнополитичке службе ЕУ Федерике Могерини. Ипак она једноставно није имала више адута који би могли да се представе турској страни.

На коначној конфреренцији за штампу чула се само увијена фраза о томе да је ЕУ и Турској потребно да ојачају сарадњу и заједнички рад не само због заједничких интереса, већ и зато што пред њима стоје једни исти изазови и опасности. Турској је такође обећано 70 милиона евра за помоћ избеглицама из Ирака и Сирије.

Што се тиче енергетике, по том питању додирне тачке се нису појавиле. Једина теоријски могућа варијанта за ЕУ на енергетском фронту је коришћење могућности пројектованог азарбејџанског Трансанодолијског гасовода TANAP. Он претпоставља изградњу система гасовода од азарбејџанског налазишта Шах-Дениз преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније на југ Италије. Њиме се планира испорука 6 милијарди кубних метара гаса у Турску и 10 милијарди кубних метара даље у Европу. Европска комисија је већ позвала архтекте појекта да удвоструче капацитет гасовода.

Ипак реални садржај датог цевовода може да постане смао 10 милијарди кубних метара гаса из друге линије азарбејџанског налазишта Шах-Дениз. А све остало је ипак руски гас. При томе сви гасни пројекти које нуди Европа и спот механизми формирања цена заостају за руским дугорочним уговорима – посетио је у разговору за Росију севодња шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:

„У средњорочној перспективи гас на спот тржишту неће бити јефтинији од гаса који се испоручује по данашњим дугорочним уговорима. За 5 година сами европљани ће затражити повратак старом систему. Ради се о томе што је илузорна претпоставка да свет ступа у епоху суперјефтиног гаса”.

Никуда нису нестале противречности између Брисела и Анкаре поводом турске пријаве за ступање у ЕУ. А хапшења која се се десила ових дана у Турској у оквиру истраге случаја о покушају државног удара могу да забију још већи клин у односима између Запада и Турске. Турске власти не крију сумње да САД и ЕУ покушавају да организују у њиховој земљи још једну револуцију у боји – у контексту јачања стратешког партнерства Москве и Анкаре.

Тако да ЕУ нема реалне полуге деловања на турске власти, индиректно признају и дипломатски извори у Бриселу. Према њиховим речима, Турска није дужна да поштује захтеве ЕУ у погледу енергетике, пошто није члан ЕУ и само је посматрач у Европској енергетској заједници.

Тако да нова конфигурација енергетских токова која се рађа пред нашим очима захтева од свих дражава Централне и Источне Европе опреативно ревидирање сопствене улоге у будућим пројектима и трку са новим конкурентима.

(Глас Русије)

Ознаке: Јужни ток, Русија, руски гас, Турска., „Балкан”