Мисица из Београда упознаје милионера, оставља иза себе каријеру фотомодела и с њим одлази у Мексико.
Звучи као заплет с насловне стране неког магазина о животу познатих из 2015? Ипак, истина је мало другачија. Ово је један од детаља из бурног живота Београда од пре готово 100 година, када су у игри били сви састојци данашњег живота џет-сета: интриге, секс, новац, преваре… Добро дошли у Београд пре скоро једног века!
Како су медији средином 30-их година XX века писали, послератни свет је измислио атракцију која је обузела читаву планету и проширила се на све стране света. Реч је изборима за мис.
Први избор за мис Југославије је одржан 1926. и две лепотице које су највише профитирале од тог такмичења биле су Италина Лида – Ида Кравања из Диваче код Трста и Штефица Видачић из хрватске Пожеге.
Ида је победила на избору за мис Љубљане, а затим постала и мис Словеније. Према једној причи, Иди Кравањи је мајка забранила учешће на финалном избору за најлепшу Југословенку, али је та лепотица последњим возом стигла у Загреб у тренутку када је жири већ бирао најлепшу од три финалисткиње.
Међутим, младој госпођици Кравањи је тај долазак у Загреб променио живот. Њену лепоту су приметили немачки филмски продуценти, па је након краћег убеђивања са мајком, која јој је бранила пут у Берлин, тада 20-годишња Ида побегла од куће и возом отпутовала за Берлин, где је потписала уговор са кућом „Остермајер филм“.
Ида је пожелела већу улогу, раскинула уговор и потписала нови са другом продукцијском кућом, која је од ње захтевала да промени име.
Тада се „родила“ глумица чије је име познато љубитељима укрштених речи – Ита Рина.
Победница првог избора за мис Југославије Штефица Видачић је свој тријумфални низ наставила 1927. на избору за мис Европе у Берлину. Као и њена мало познатија колегиница, и Штефица је својом лепотом привукла филмске продуценте широм континента.
Медији су Штефицу пратили на сваком кораку и извештавали о свему: о њеној новој фризури, о хаљинама, о искуствима са путовања по градовима Европе и о анегдотама са снимања. Штефица је за своју глумачку каријеру одабрала уметничко име Штефи Вида, а говорило се да је сломила срца многих мушкараца када се удала за једног богатог немачког филмаџију, па су тако рођене легенде о самоубиству заљубљеног младића чије су опроштајно писмо пренеле и новине, као и легенда о Штефици и Мишкецу.
Мишкец је био загребачки младић који је, чувши да се она удала, пао у очај, пропио се и постао просјак. Мишкец је као просјак спавао увек на истом месту, па је тај пролаз у Загребу назван Мишкецов пролаз.
Давне 1930. бирање најлепше девојке трајало је две вечери. Председник жирија је био Бранислав Нушић, који је титулу доделио лепотици из Београда – Стефани – Цеци Дробњак.
Она је Југославију представљала на избору за мис света у Бразилу, а италијански медији су је приказали као „типичну представницу српске лепоте коју краси витка линија, црна коса и црне очи“.
Прича о Драгици и Ити
Панорама“ је 1935. писао о изборима за мис.
Победница из 1933. Драгица Угарковић (на слици) имала је среће – након што је видео њену фотографију, у њу се заљубио Југословен из Мексика.
„Панорама“ пише да је реч о милионеру који јој је понудио брак, а Драгица је понуду прихватила и кренула на други крај света.
Ита Рина се прославила улогом у филму „Еротикон“ Густава Махатија, а 1931. се преселила у Београд, где се удала за Мирослава Ђорђевића, прешла у православље и узела име Тамара Ђорђевић.
Након удаје је ређе наступала, а са филма се повукла 1939, на врхунцу популарности.
(Блиц)