Прочитај ми чланак
Судећи по фотографијама, чауре испаљених зрна којима су побијени новинари француског сатиричног листа у Паризу потичу из фабрике муниције „Игман” у Коњицу, БиХ. Наводно је на чаурама ознака ИК-86, што указује на годину производње те серије муниције. Још није саопштен калибар муниције, али је за претпоставити да је реч о класичном калибру од 7,62 мм за аутоматске пушке типа „АК-47 калашњиков”.
Фабрика „Игман” у Коњицу изграђена је 1950. године као једно од најважнијих војних предузећа тадашње Југославије.
Локација фабрике у брдима код Коњица изабрана је и због стратешког значаја БиХ као централне југословенске републике у којој би оружане снаге Југославије требало да пруже одсудну одбрану од агресије, било да она дође са Запада било с Истока. Југославија је имала две фабрике пешадијске муниције, „Игман” поред Коњица и „Први партизан” у Ужицу.
О АУТОРУ
Мирослав Лазански је започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“.
Данас ради у „Политици“. Извештавао из Сирије и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији…
Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије.
Асортиман производа био је скоро исти, аквалитет производње на највишем светском нивоу. Заправо, пешадијска муниција из те две фабрике у светском је врху.
Фабрика „Игман” производила је и производи пешадијску муницију од 5,45 мм до 12,7 мм. Калибар 5,45 мм је искључиво совјетски калибар и „Игман” је још пре 1991. године и распада СФРЈ произвео одређену количину те муниције.
Имао сам прилику да у августу 1991. године обиђем подземне објекте фабрике „Игман” поред Коњица: неколико подземних галерија, све дубоко у брдима, максимално заштићено од ваздушног напада.
Али главна тајна фабрике „Игман” била је Титово подземно склониште, прави подземни град у непосредној близини фабрике муниције. Тада, у августу 1991, локација тог града била је једна од највећих тајни СФРЈ…
Како су се терористи докопали муниције произведене у „Игману”? Лако. Та се муниција сасвим легално продаје у више од 60 држава у свету. Колико је од тих 60 држава у свету водило рачуна коме ће све даље препродавати производе из „Игмана”?
Коначно, како се чувају складишта муниције и војног материјала у БиХ?
Колико муниције има у приватним рукама грађана, не само у БиХ већ на Балкану?
Колико је муниције својевремено продала широм света држава СФРЈ ако узмемо у обзир да су чауре пронађене на месту крвавог пира у Паризу из 1986. године?
Све су то сада питања скоро академског карактера, одговори на њих не задиру у корене тероризма. Јер, калибар 7,62 мм најпопуларнији је пушчани калибар у свету тероризма. И има га у невиђеним количинама где год хоћете. Легално и илегално…
(Политика)
