Прочитај ми чланак
Комисија за жалбе закључила да је реч „ШИПТАР“ у Србији увредљива, иако Албанци с Косова и Метохије сами себе називају Шиптарима. Комисија успут закључила и да не може да се бави етимологијом употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то.
ШОК! (на албанском – друг)
Српски Савет за штампу (независно саморегулаторно тело) донело је одлуку да је реч “ШИПТАР” увредљива и да се као таква не сме користити у српским медијима. Комисија за жалбе овог савета, састављена од 10 чланова, на основу жалбе Невладине организације “Праксис” и шесторо (увређених) грађана албанске националности “пресудила” је овако, иако сама признаје “да не може да се бави етимологијом употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то”. Дакле – они се не разумеју у то, али ипак јесте увреда!
Занемарујући чињеницу да смо се у Телеграфу, за разлику од њих, потрудили и бавили етимологијом употребљене речи – ЕВО ЗАШТО АЛБАНЦИ СЕБЕ ЗОВУ ШИПТАРИ: Све мистерије имена црних орлова! (ФОТО) , да смо се потрудили и да додатно објаснимо да реч “Шиптар” није коришћена у увредљивом контексту, ка и да Шиптари сами себе називају „Шиптарима“, те да за њих је то све, само не увреда (Да ли је “Шиптар” увреда за Шиптаре или за Србе који више воле Шиптаре од Срба?)…
Игноришући то да на готово свим сајтовима на Косметуу у понуди постоје углавном два језика: English i Shqiptarë (што би значило да Шиптари тако сами себе вређају), игноришући да је чак и сам Фејсбук овај термин ставио у званичну употребу (ФЕЈСБУК “Шиптар” постао званична емоција на овој друштвеној мрежи).
Не обративши пажњу на то да смо у тексту под називом „Да ли знате да постоје Србин и Албанац који су стрељани загрљени?“ подсетили се на трагичну судбину Србина и Шиптара који су дали живот бранивши један другог и њихово братство, понос, част, у Савету за штампу наводе: “Могуће је да један број људи користи ту реч не сматрајући је уопште погрдном и без икакве намере да тиме увреди припаднике албанске националне заједнице”.
Могуће је, кажу колеге, а можда је и немогуће, јер управо тако звучи следећи навод Савета за штампу због чега је Шиптар увреда када је изговарају српски медији, али није и када је изговарају албански:
“Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају употребу такве речи, чак и уколико она сама по себи није пежоративна”.
Дакле, Савет за штампу каже: РЕЧ ШИПТАР НИЈЕ ПЕЖОРАТИВНА, НИЈЕ У УВРЕДЉИВОМ КОНТЕКСТУ, НЕ ДОЖИВЉАВАЈУ ЈЕ (СВИ) АЛБАНЦИ КАО УВРЕДУ, САВЕТ ЗА ШТАМПУ СЕ НЕ БАВИ ЕТИМОЛОГИЈОМ ТЕ РЕЧИ, ПРИЗНАЈЕ ДА НИЈЕ НАДЛЕЖАН, НИТИ ДОВОЉНО СТРУЧАН ЗА ТО, ало истовремено…
На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Иван Цвејић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.12. 2014. године, већином гласова, доноси
ОДЛУКУ
Серијом текстова објављеним 14. и 15 октобра 2014. године, који се односе на инциденте на утакмици Србија – Албанија, а у којима у насловима и текстовима користи реч “Шиптари”, портал “Телеграф.рс”
1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,
2.прекршио је и тачку 4. Одељка V ( Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.
Ето, објависмо вашу одлуку на тему за коју сте, како сами рекосте ненадлежни и неупућени. А ми ћемо, наставити да објављујемо текстове у којима, веома упућени људе нећемо делити на Шиптаре, Албанце, Србе или Србе, већ на оне који воле, оне који мрзе, оне који бришу и оне који су ту да подебљавају линију између љубави и мржње. А Шиптаре ћемо називати Шиптарима и Албанце Албанцима.
Извињавамо се успут свима који су се осетили увређени због коришћења речи “Шиптар”, укључујући и Олсија, краља дронова и брата Едија Раме, породицу Душана Спасојевића Шиптара, па и оног лика из текста “МОНСТРУМ: Шиптар са Косова објавио слику на којој одсеца главу човеку у Сирији (ФОТО) (ВИДЕО)“.
А свима којима и даље није јасно шта значи реч “Шиптар” и да ли је увредљива или не, ево објашњења:
ЗАШТО АЛБАНЦИ СЕБЕ ЗОВУ ШИПТАРИ: Све мистерије имена црних орлова! (ФОТО)
Александар Јовановић,
главни и одговорни уредник Телеграф.рс (можете ме слободно звати и Србин, осим уколико ваше колеге из Шиптарског Савета за штампу не одлуче да је то увреда)
П.С. Ово је остатак одлуке Савета за штампу
У одговору на жалбу, главни уредник портала „Телеграф.рс“ Александар Јовановић истакао је да је одредница „Шиптар“ коришћена искључиво етимилошки, што се види из контекста.
„Увреда подразумева намеру, а не одредницу којом се припадници једног народа или групе сами с поносом називају, а као увреду је користе они који желе неког да назову погрдним именом. Ја не мислим да је бити Шиптар увреда, нити то мисли било ко из редакције у којој радим“, навео је Јовановић и као доказ у прилог својим тврдњама доставио текст којим се објашњава етимолошко порекло ове речи. Комисије за жалбе је закључила да не може да се бави етимологијом употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то. Могуће је да један број људи користи ту реч не сматрајући је уопште погрдном и без икакве намере да тиме увреди припаднике албанске националне заједнице. Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају употребу такве речи, чак и уколико она сама по себи није пежоративна.
Смерницама у Кодексу новинара Србије прецизирано је да је „недопустиво колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе“, у овом случају припадника нације чији је званичан назив у Србији Албанци. Такође, Комисија је оценила да је у овом случају веома битан и контекст у којем је назив употребљен. Посао медија је да информишу, а не да додатно подижу тензије, изазване овога пута инцидентом на утакмици између Србије и Албаније и коментарима тог догађаја, те је инсистирање на употреби спорног термина приликом извештавања о том догађају посебно неприхватљиво.
