Хрватска сутра бира председника у другом кругу неизвесних избора, у коме се сучељавају кандидат СДП Иво Јосиповић и кандидаткиња ХДЗ Колинда Грабар Китаровић.

Предизборну кампању умногоме су обележиле и теме о Србији.

– Србија је у Хрватској чешћа предизборна тема него Хрватска у Србији, и то стога што су односи две државе и без кампања суздржани и недовољно сређени, а притом поједини хрватски политичари настоје да задрже Србију као неку врсту регионалног субјекта за плашење локалних бирача – оцењује за „Блиц“ Милорад Пуповац, председник Српског националног вијећа и саборски заступник.

Предност ХДЗ

Удруга Проматрач је од 2. до 6. јануара у телефонском испитивању 1.000 становника Републике Хрватске добила следеће резултате: Колинда Грабар Китаровић 47,9 одсто, Иво Јосиповић – 44,9 одсто, неважећи листићи 3,4, а неодлучни – 3,8 одсто.
Томе је допринело и пуштање на слободу хашког оптуженика Војислава Шешеља непосредно уочи расписивања избора. Пред други круг, уочава Пуповац, Србија је као тема била скрајнута.

Током целе кампање питање је било треба ли Хрватску сматрати делом региона и у ком обиму је неопходна регионална сарадња на чему, како каже Пуповац, инсистира ХДЗ, тј. Колинда Грабар Китаровић. Она се залаже за условљавање евроинтеграција Србије „заборављајући притом и обавезе Хрватске као чланице ЕУ и када су у питању мањине, избеглице и регионална сарадања“.

Иво Јосиповић је ове године закопао ратне секире с Пуповцем и након две године присуствовао божићном слављу у Српском националном већу.

У првом кругу избора разлика између Јосиповића и Грабар Китаровић била је мања од 1,5 одсто у корист актуелног председника. Пред други круг, оба кандидата најављују победу.

Други круг председничких избора надгледаће готово 22.000 посматрача, приближно као и у првом кругу.

Највише посматрача, скоро 11.500, пријавила је опозициона Хрватска демократска заједница (ХДЗ), чија је кандидаткиња Колинда Грабар Китаровић.

Варнице у кампањи

13. новембар Пуштање хашког оптуженика Војислава Шешеља из Трибунала, његове запаљиве изјаве и захтев хрватских званичника да се српске власти ограде од њих.
26. новембар Сабор једногласно прихватио Декларацију о одлуци о пуштању Шешеља на слободу, тражи да СБ УН расправи деловање Трибунала.
27. новембар Хрватска у ЕП иницирала доношење резолуције о Шешељу
28. новембар Премијер Зоран Милановић потврдио да неће присуствовати самиту Кине и земаља централне и источне Европе у Београду.
29. децембар Томислав Николић: „Хрватска још живи у оковима своје прошлости. Због тога ми у Србији треба да заборавимо на Хрватску увек када се тамо наслуте избори.“
9. јануар Колинда Грабар Китаровић: „Пут Србије у ЕУ условити повратком несталих особа.“

(Блиц)

Ознаке: избори, Србија, Хрватска