Прочитај ми чланак
Антарктида је откривена 1820.г. за време руске експедиције Фадеја Белинсгаузена и Михаила Лазарева. Међутим, темељније истраживање континента почело је тек сто година касније. Управо тада су за јужни континент почеле да се опремају научне експедиције из различитих земља. Овде је пионир била Велика Британија. Управо због тога она улази у седам држава које претендују на територију Антарктиде.
Антарктида значи: велике количине индустријске рибе, око 90 процената резерви слатке воде и огромне количине нафте и гаса. Једном речју, све што је потребно човеку који је скоро потпуно потрошио све доступне ресурсе, а сад је већ близу тога да „разбије касицу“ и искористи „неприкосновене залихе“. Засад освајање ресурса испод леда спречавају ледена кора и међународни споразум, али да ли ће ова заштита бити довољна за дуго време?
На Антарктиди, као и на њеном копну испод мора, налази се око 6,5 милијарди тона нафте и преко 4 трилиона кубних метара гаса. Истина, да би се дошло до ових богатстава треба бушити на десетине метара леда у тешким условима. Задатак је колосалан због скупоће, али кад све преостале резерве угљоводоника буду на измаку човек ће доћи и до антарктичких слојева, уверен је ректор националног минерално-сировинског Рударског универзитета у Санкт-Петербургу Владимир Литвиненко:
Данас сви знају за нафту и гас од шкриљаца. Свима је јасно да је њихова производња врло скупа, али се ипак тиме активно баве. Баве се и другим ресурсима који се тешко добијају. И то је први сигнал да су ресурси на измаку. „Лаке“ нафте и гаса ускоро неће бити. Зато многи научници и економисти изјављују да ће Антарктида бити занимљива за тражење налазишта угљоводоника.
Међутим, ресурс који је човеку најпотребнији после кисеоника, а којег на Антарктиди има напретек јесте пресна вода. И она је управо на површини, чак не мора ни да се буши. Већ постоје пројекти за допремање ледених маса у земље у којима влада несташица питке воде. Вредност слатке воде само расте из године у годину, истиче Владимир Литвиненко:
Данас је вода најдрагоценија и најдефицитарнија компонента. И човечанство већ осећа потребу за њом. Примере не треба много тражити: кад дођемо на бензинску пумпу и купујемо бензин због нечега оштро и негативно реагујемо ако је бензин изненада пола рубље скупљи или јефтинији. А то су озбиљни трошкови за вађење, прераду, транспорт итд. Али не примећујемо цену кад купујемо флаширану воду. А цена воде – пола литра обичне воде – достиже четири долара. Толика је вредност производа који нам је потребан као ваздух. Зато је највреднији објекат заинтересованости за Антарктиду – вода.
А у овој антарктичкој води постоји још један врло користан ресурс за човека – риба. Због количина улова, укључујући и незаконити риболов, количине индустријске рибе се брзо смањују, истиче научни руководилац Института за економију коришћења природних ресурса и еколошку политику ВЕШ Александар Багин:
Треба имати у виду да се резерве рибе смањују због дугогодишње интензивне експлоатације ресурса светског океана. Наравно, овде је Антарктида врло интересантна. Осим тога, риба која се улови у близини Антарктиде сматра се изузетно чистом у еколошком смислу и живи само у чистим водама.
По проценама стручњака резерве пресне воде на Земљи могу скоро нестати до 2033. године, и то укључујући антарктичке глечере. Нафте и гаса ће бити довољно за још 50. Дакле, недра и богатства Антарктиде могу ускоро постати критично неопходни за човеков опстанак. А засад шести континент остаје национални парк и база за научна истраживања. Међутим, за свега пар деценија може започети права међународна битка за Анатарктик.
